U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Stojković, advokat iz ..., protiv tuženih Izdavačkog društva „BB“ iz ... ; VV, glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina „GG“; DD, novinara i ĐĐ, novinara; čiji je zajednički punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 73/16 od 18.05.2016. godine, u sednici održanoj 09.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 73/16 od 18.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 223/14 od 17.12.2015. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, isplate 3.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.12.2015. godine do isplate, kao i da mu naknade troškove parničnog postupka, kao neosnovan. U drugom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se naloži odgovornom uredniku dnevnih novina „GG“ da presudu objavi bez ikakvog komentara u narednom broju dnevnih novina, na drugoj ili trećoj strani, od pravnosnažnosti presude, u smislu člana 90. Zakona o javnom informisanju, kao neosnovan. U trećem stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženima, na ime troškova postupka isplati 253.150,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 73/16 od 18.05.2016. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 223/14 od 17.12.2015. godine. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su dali odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnim novinama „GG“, dana 03.06.2014. godine, objavljen je članak na naslovnoj strani sa naslovom „EE savetnik ucenjivao direktorku“ i podnaslovom „AA je od direktorke Agencije za ... tražio povlastice da bi kupio većinski udeo u „ŽŽ“ u ... i članak na drugoj i trećoj strani, sa naslovom EE savetnik ucenjivao direktorku“ i nadnaslovom „ZZ podnela prijavu protiv AA“; dana 04.06.2014. godine, objavljen je članak na trećoj strani sa naslovom „Tužilaštvo istražuje AA“ i nadnaslovima „Savetnik predsednika EE na udaru zakona“ i „U krivičnoj prijavi se navodi da je AA pritiskao da se ubrza prodaja preduzeća „ŽŽ“ njegovom sinu“; dana 05.06.2014. godine, objavljen je članak na naslovnoj strani sa naslovom „Predsednik podržao korupciju“, nadnaslovom „Skandalozan potez EE“ i podnaslovom „EE i njegova služba podržali privatnu firmu čiji je vlasnik sin predsednikovog savetnika II u sporu protiv Agencije za ..., AA pretio direktorima agencije svojim položajem“, a na drugoj i trećoj strani objavljen je članak sa naslovom „Predsednik u mreži korupcije“ i nadnaslovom „Predsednik ... EE zastupa poslovne interese svog savetnika“; dana 08.06.2014. godine na naslovnoj strani je objavljen članak sa naslovom „EE savetnik osuđen za dilovanje“ i podnaslovom „Savetnik predsednika ... EE, AA, osuđen je 1995. godine na zatvorsku kaznu od godinu dana zbog dilovanja deviza, otkriva „GG“; a na četvrtoj i petoj strani objavljen je članak sa naslovom „Savetnik AA dilovao devize, osuđen na zatvor“ i nadnaslovom „Mračna tajna, predsednikov čovek nepodoban za funkciju“ i dana 10.06.2014. godine, na četvrtoj i petoj strani objavljen je članak sa naslovom „Savetnika AA čeka poziv policije“ i nadnaslovom „Zbog pritisaka na direktorku Agencije za …“.

Tužilac je savetnik predsednika ... EE. Prvotuženi je vlasnik i osnivač dnevnih novina „GG“; dok je drugotuženi u vreme objavljivanja spornih članaka bio glavni i odgovorni urednik dnevnih novina „GG“; a trećetužena i četvrtotužena, autori navedenih članaka, su novinarke istih dnevnih novina. Sve podatke vezane za navode iz tekstova su novinarke – trećetužena i četvrtotužena, dobijale od nadležnih državnih službi. Tako je protiv tužioca, Agenciji za borbu protiv korupcije, vršilac dužnosti direktora Agencije za … podnela prijavu i dve dopune (od 23.05.2014. godine i 29.05.2014. godine) o nedozvoljenom uticaju na funkcionera, navodeći da se na nju kao vršioca dužnosti direktora Agencije za … vrši nedozvoljen uticaj kome je izložena u vršenju funkcije; da je u periodu od februara do maja 2014. godine više puta bila izložena nedozvoljenom uticaju i pritiskana od strane funkcionera AA, savetnika za … predsednika …, pošto njegov sin ima 28,18% udela u kapitalu subjekta „ŽŽ“, a da je u aprilu 2014. godine o tome informisala i Republičko javno tužilaštvo kome je podnela prijavu protiv tužioca. Pritisci od strane tužioca su nastavljeni 28.05.2014. godine kada je od Generalnog sekretarijata predsednika … dobila pritužbu koju je tužilac, kao predsednikov savetnik, primio od svog sina. Trećetužena je, dana 04.06.2014. godine, dobila zvanično saopštenje iz Agencije za …, da je na direktorku ZZ vršen nedozvoljen uticaj da ubrza privatizaciju „ŽŽ“ iz ... . Potom je, dana 10.06.2014. godine, Agencija za borbu protiv korupcije na svom sajtu izdala saopštenje za javnost, povodom nedozvoljenog uticaja na direktora Agencije za … Istog dana je ZZ učinila dostupnim javnosti svoje pismo kojem se obratila Kabinetu predsednika ... o tome kako njegov savetnik vrši nedozvoljen uticaj na nju. Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije je, dana 25.02.2013. godine, objavljeno saopštenje da je tužilac novčano kažnjen 11.03.2013. godine zbog toga što nije dao istinite informacije o imovini koju poseduje. Iz izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, proizilazi da su ovlašćena službena lica Sekretarijata unutrašnjih poslova u Nišu, dana 29.07.1994. godine, podnela krivičnu prijavu protiv tužioca zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 169. Zakona o deviznom poslovanju, tako što je suprotno odredbama navedenog zakona, trećem licu prodao 12.000 nemačkih maraka i krivična prijava je dostavljena Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu. Protiv tužioca je povodom krivične prijave podignuta optužnica i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Novinarka je pokušavala da stupi u kontakt sa tužiocem da bi dobila njegovo viđenje stvari, slala mu je poruke na privatni telefonski broj i na imejl adresu presslužbe Kabineta predsednika ... . Posle drugog ili trećeg teksta je stigao odgovor Kabineta predsednika ..., u kome navodi iz tekstova nisu demantovani, već je izneto da „GG“ sa svojim vlasnicima pokušava da uruši ugled predsednika i … koju predvodi.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled povrede časti i ugleda tužioca. Neosnovani su navodi revizije o tome da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o javnom informisanju („Službeni glasnik RS“ br. 43/2003 ... 89/2010), koji se u ovom slučaju primenjuje, propisano je da su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. U drugom stavu istog člana, propisano je da su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preneta iz drugog javnog glasila, uz navođenje glasila iz kojeg je informacija preneta.

Odredbom člana 4. istog zakona propisano je, u prvom stavu, da se u javnim glasilima slobodno objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličostima o kojima javnost ima opravdani interes da zna, osim kada je drugačije određeno zakonom. U drugom stavu izreke, propisano je da se odredba stava 1. ovog člana primenjuje bez obzira na način na koji je pribavljena informacija.

Odredbom člana 79. istog zakona, propisano je da svako lice na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, kao i lice kome nije objavljena ispravka, odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila, u skladu sa ovim zakonom, a koje zbog njenog objavljivanja, odnosno neobjavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju.

Odredbama člana 80. stav 1. istog zakona, propisano je da novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila koji su pre objavljivanja s pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije, solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu objavljivanjem informacije. U drugom stavu istog člana, propisano je da ista obaveza postoji kada je šteta prouzrokovana nedopuštenim objavljivanjem istinite informacije (iz privatnog života, prebacivanje za izvršeno krivično delo i drugo), kao i u drugim slučajevima nedopuštenog objavljivanja informacija.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporni tekstovi ne predstavljaju povredu časti i ugleda tužioca. Prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu za naknadu štete zbog objavljivanja navedenih informacija na štetu tužioca, nižestepeni sudovi su imali u vidu da postoji kolizija između prava na slobodu izražavanja, odnosno slobodu medija, s jedne strane, i prava na zaštitu ugleda i časti naknadom nematerijalne štete, s druge strane, pa su odmeravajući značaj ovih suprotstavljenih prava, pravilno zaključili da u konkretnom slučaju tužilac, kao savetnik predsednika ..., dakle kao javna ličnost, mora imati viši prag tolerancije na pažnju medija od praga tolerancije prosečne osobe, pogotovo kada se objavljene informacije odnose pre svega na njegov rad kao savetnika predsednika ..., a ne na njegov privatni život. Prema tome, imajući u vidu neophodnost slobode izražavanja i slobode medija, tužilac, kao savetnik predsednika ... za …, a time i ličnost za čiji je rad zainteresovana šira javnost, mora da toleriše kritiku i pažnju medija znatno više nego prosečna osoba, pa i u situacijama kada ta kritika i pažnja nisu prijatne.

Postojanje ravnoteže, odnosno proporcionalnosti između prava na slobodu izražavanja, odnosno slobodu medija i prava na zaštitu ugleda i časti procenjuje se u svakom konkretnom slučaju uz davanje odgovarajućih razloga. U pobijanoj odluci dati su jasni i iscrpni razlozi o tome zbog čega tužbeni zahtev za naknadu štete nije osnovan, koje kao pravilne i ovaj sud u svemu prihvata, zbog čega su suprotni revizijski navodi neosnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić