Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6669/19 od 17.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1241/16 od 04.04.2019. godine u prvom i šestom stavu izreke, kao i u delu trećeg stava izreke kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete za umanjenje životne aktivnosti isplati tužiocu iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.04.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1241/16 od 04.04.2019. godine u preostalom delu trećeg stava izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah u iznosu od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.04.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1241/16 od 04.04.2019. godine u drugom i četvrtom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je odbijena žalba tužioca i dela kojim je preinačena prvostepena presuda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se o izjavljenoj reviziji odlučuje radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse u pogledu visine novčane naknade nematerijalne štete prouzrokovane neosnovanim lišenjem slobode.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca u pogledu pravnosnažne odluke o odbijanju tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete. Novčana naknada nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode određuje se u svakom konkretnom slučaju. Visina ove naknade ne može se „tarifirati“, odnosno utvrđivati u određenom novčanom iznosu za svaki dan koji je neosnovano proveden u pritvoru, jer je dužina trajanja pritvora samo jedan, ali ne i jedini kriterijum, koji se uzima u obzir kada se odlučuje o visini naknade. Uz reviziju je, kao potvrda neujednačene sudske prakse, priložena presuda Višeg suda u Beogradu P 431/16 od 26.12.2016. godine. Navedena presuda nije snabdevena potvrdom pravnosnažnosti, pa zato ne može biti dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi. Osim toga, ovom presudom nije odlučeno o naknadi nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i pretrpljeni strah, za koji se novčana naknada takođe određuje u svakom konkretnom slučaju, u zavisnosti od načina na koji se umanjenje životne aktivnosti manifestuje, odnosno intenziteta i dužine trajanja straha.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužiočeva revizija, izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je odbijena njegova žalba, nije dozvoljena ni po odredbi člana 403. stav 3. ZPP. Prema toj odredbi, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Vrednost predmeta spora za koji je tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen iznosi 4.478.000,00 dinara i niži je od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (4.934.592,00 dinara), zbog čega revizija tužioca u tom delu nije dozvoljena.

S`toga je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odlučujući na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP o reviziji tužioca izjavljenoj protiv drugostepene presude u delu kojim je preinačena presuda prvostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija u tom delu osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je lišen slobode 14.11.2012. godine. Rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki 929/12 od 15.11.2012. godine tužiocu je određen pritvor koji je produžavan sve do 14.03.2014. godine, kada je ukinut. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beotradu K 379/13 od 14.03.2014. godine tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivična dela koja su mu bila stavljena na teret. Tokom boravka u pritvoru tužilac je trpeo strah visokog intenziteta u trajanju od 45 dana. Strah srednjeg intenziteta trajao je oko tri meseca, sa stabilnim strahom oko četiri - pet meseci i izraženom anksioznošću, depresivnošću i zabrinutošću za život i zdravlje. Pošto tužilac nije umeo da psihološki i telesno prevaziđe strah oboleo je od mešovitog anksiozno depresivnog sindroma i posttraumatskog stresnog poremećaja, psihičkih oboljenja od kojih se leči i nakon oslobođenja iz pritvora.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da pretrpljeni strah svojim intenzitetom i dužinom trajanja prevazilazi uobičajeni strah kojem je izloženo svako lice koje se lišava slobode, zbog čega je opravdano dosuditi posebnu naknadu za taj vid nematerijalne štete u skladu sa odredbom člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a ne kao deo jedinstvene štete zbog neosnovanog lišenja slobode.

Međutim, po shvatanju drugostepenog suda, pretrpljeni strah ne opravdava dosuđivanje posebne novčane naknade u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, jer nije utvrđeno da je po tom osnovu za tužioca nastao poseban vid štete, nezavisan od nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode kao jedinstvenog vida nematerijalne štete za povredu prava ličnosti do koje je došlo prilikom lišenja slobode.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pri odlučivanju o delu tužbenog zahteva kojim je tražena naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.

U slučaju naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode primenjuju se i opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima sadržana u članu 155. i članovima 199-204 tog zakona. To znači da se nadoknađuje svaka vrsta pretrpljene štete - materijalna i nematerijalna. Prema članu 200. stav 1. navedenog zakona, novčana naknada se daje za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljene duševne bolove zbog smanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede časti, ugleda, slobode i prava ličnosti, kao i za strah, i to ako sud nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdavaju.

Strah je psihički osećaj i posledica neke opasnosti ili krizne situacije u kojoj se našlo lice koje ga doživljava. U slučaju neosnovanog lišenja slobode izazivaju ga akti lišenja slobode, zadržavanja, pritvaranja i boravka u zatvoru. Pravična novčana naknada može se dosuditi za strah koji je bio intenzivan i dužeg trajanja. Ako je intenzivan strah kratko trajao naknada se može dosuditi ako je u dužem vremenskom periodu narušena psihička ravnoteža oštećenog.

U konkretnom slučaju, strah visokog intenziteta u trajanju od 45 dana i strah srednjeg intenziteta u trajanju od tri meseca, uz izraženu anksioznost, deprimiranost i zabrinutost za život i zdravlje, što je dovelo do pojave psihičkog oboljenja od kojih se tužilac i dalje leči, opravdava dosuđivanje novčane naknade štete po tom osnovu. Upravo zato se u ovom slučaju ne može primeniti pravilo na koje je tužena ukazivala u žalbi da nematerijalna šteta zbog neosnovanog lišenja slobode predstavlja jedinstveni vid štete koji obuhvata sve štetne posledice koje neosnovano lišenje slobode ostavlja na ličnost oštećenog. Okolnosti slučaja - intenzitet i dužina trajanja straha, koji prevazilazi nivo straha koji trpi svako pritvoreno lice, uz narušenu psihičku ravnotežu i nastala psihička obolenja, opravdavaju dosuđivanje posebne novčane naknade za pretrpljeni strah, nezavisno od novčane naknade za duševne bolove zbog povrede prava ličnosti prouzrokovane neosnovanim lišenjem slobode, kao jedinstvenog vida naknade.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 12.000,00 dinara, u skladu sa članom 153. stav 2. i 154. u vezi člana 165. ZPP i zato je odlučeno kao u četvrtom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić