Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Jasminke Stanojević, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3927/2017 od 22.02.2018. godine, u sednici održanoj 21.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3927/2017 od 22.02.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3927/2017 od 22.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 611/14 od 24.02.2017. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija u periodu od 20.01.2011. godine do 31.12.2011. godine isplati ukupno 17.641,49 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija u periodu od 20.01.2011. godine do 31.12.2011. godine isplati preko dosuđenih iznosa u stavu prvom izreke do traženih u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih penzija u periodu od 01.02.1999. godine do 19.01.2011. godine isplati (zbog zastarelosti potraživanja) u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih penzija u periodu od 01.01.2012. godine do 31.01.2016. godine isplati u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom petim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom šestim izreke odbijen je predlog da se prekine postupak. Stavom sedmim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 65.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 24.02.2017. godine pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3927/2017 od 22.02.2018. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom, u delu stava trećeg izreke kojim je odbijen zahtev za naknadu štete zbog neisplaćenih penzija za period od februara 1999. godine zaključno sa prvim delom penzije za mesec decembar 2010. godine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, stavu četvrtom i stavu petom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u delu stava trećeg izreke kojim je odbijen zahtev za naknadu štete zbog neisplaćene penzije za period od drugog dela penzije za mesec decembar 2010. godine do 19.01.2011. godine i u stavu sedmom izreke i predmet vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćene razlike penzije tužiocu. O ovom pravu tužioca, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate na ime neisplaćene razlike penzije tužiocu podneta je 20.01.2014. godine, a podneskom od 18.02.2016. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 1.331.532,02 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.313.890,53 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić