.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 21355/2022
09.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB i VV, oba iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Stevanović, advokat iz ..., protiv tužene GG iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Đurović, advokat iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Katarina D. Jovanović, advokat iz ..., odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u rešenju Višeg suda u Čačku Gž 829/22 od 19.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 09.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u rešenju Višeg suda u Čačku Gž 829/22 od 19.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih izjavljene protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u rešenju Višeg suda u Čačku Gž 829/22 od 19.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Čačku P 313/20 od 10.02.2020. godine, ispravljenim rešenjem istog suda od 16.03.2020. godine, stavom prvom izreke, konstatovano je da se tužba smatra povučenom. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci kao pravni sledbenici pok. ĐĐ da solidarno tuženima plate troškove postupka, i to tuženoj GG, kao pravnoj sledbenici pok. EE iznos od 327.000, 00 dinara i tuženom DD iznos od 489.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate.
Rešenjem Osnovnog suda u Čačku P 768/21 od 27.04.2021. godine, odbijen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnet 10.03.2020. godine od strane punomoćnika tužilaca kao neosnovan.
Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 829/22 od 19.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i rešenje Osnovnog suda u Čačku P 768/21 od 27.04.2021. godine je potvrđeno. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Čačku P 313/20 od 10.02.2020. godine, ispravljeno rešenjem istog suda od 16.03.2020. godine u stavu prvom izreke. Trećim stavom izreke, preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Čačku P 313/20 od 10.02.2020. godine, ispravljeno rešenjem istog suda od 16.03.2020. godine, tako što su obavezani tužioci da kao solidarni dužnici na ime troškova postupka isplate tuženoj GG iznos od 16.500,00 dinara i tuženom DD iznos od 28.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u drugostepenom rešenju, tuženi su izjavili revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj su predložili da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20) našao da revizija tuženih nije izuzetno dozvoljena.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanim rešenjem preinačeno je rešenje o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o revizijama tuženih, kao izuzetno dozvoljenim, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nije dozvoljena ni kao redovna revizija.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana Zakona, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe zakona o reviziji protiv presude.
Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
U konkretnom slučaju, revizijama tuženih pobija se samo pravnosnažno drugostepeno rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u drugostepenoj odluci. Troškovi postupka predstavljaju akcesorno potraživanje, pa se prema članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev. U tom smislu, ni revizija protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka ne može se izjaviti na osnovu čl. 404. ZPP, ali ni po čl. 403. stav 2. tačka 2. ZPP, bez obzira na to što je drugostepeni sud u odnosu na odluku o troškovima postupka preinačio prvostepeno rešenje.
Iz iznetih razloga, a na osnovu čl. 420. u vezi čl. 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
