.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21363/2022
16.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Trailović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Olga Č. Grujić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4900/21 od 18.05.2022. godine, u sednici održanoj 16.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4900/21 od 18.05.2022. godine.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4900/21 od 18.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9634/19 od 20.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 15.000 evra sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 22.02.2017. godine do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 152.525,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4900/21 od 18.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene i tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i potrebe ujednačavanja sudske prakse, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre prava pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna ravizija).
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 15.000 evra sa kamatom u dinarskoj protivvrednosti. U konkretnom slučaju radi se o sporu za isplatu novčanog iznosa koji je tužena od tužioca primila 01.02.2008. godine u cilju izvođenja određenih poslova na pribavljanju potrebne projektno-tehničke dokumentacije, o čemu je sačinjena priznanica koju su potpisali tužilac i tužena. O pravu tužioca na isplatu navedenog novčanog iznosa, nižestepeni sudovi su odlučili na osnovu činjenica utvrđenih u postupku, uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama revizijskog suda u situaciji kada poslovni odnos stranaka po svojoj pravnoj prirodi predstavlja Ugovor o delu u smislu člana 600. ZOO te se ne radi o pravnom pitanju koje je potrebno razmotriti radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno pravnom pitanju od opšteg interesa i pitanju u interesu ravnopravnosti građana niti je potrebno novo tumačenje prava. Pored navedenog, prema članu 404. stav 1. ZPP, svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje zaštite ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke primenom člana 404. stav 2. istog zakona.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 22.02.2017. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 1.845.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
