Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 330/24 od 12.06.2024. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 696/22 od 01.03.2024. godine u stavovima drugom, trećem i petom izreke i delu stava četvrtog izreke u kojem je tuženi delimično lišen roditeljskog prava u odnosu na maloletnu decu i to u delu da odlučuje o promeni prebivališta maloletne dece. Preinačena je prvostepena presuda u delu stava četvrtog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje- protivtužene da se tuženi-protivtužilac delimično liši roditeljskog prava da odlučuje o pitanjima koja se tiču pribavljanja ličnih isprava za maloletnu DD, maloletnog VV i maloletnog GG pred MUP-om RS, kao i pribavljanje saglasnosti za putovanje u inostranstvu za sve troje dece. Preinačena je i odluka o troškovima postupka (stav peti izreke) i obavezan tuženi-protivtužilac da tužilji- protivtuženoj naknadi parnične troškove od 288.820,00 dinara. Odbijen je zahtev tužene-protivtužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija delimično neosnovana a delimično nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjenično stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 898/21 od 25.10.2021. godine razveden je brak AA i BB i određeno da će roditeljsko pravo nad malolenom DD rođenom ...2010. godine, maloletnim VV rođenim ...2012. godine i maloletnim GG rođenim ...2015. godine samostalno vršiti majka na adresi prebivališta majke. Obavezan je tuženi-protivtužilac da plaća izdržavanje za maloletnu decu i uređen je način održavanja ličnih odnosa sa maloletnom decom. Viđanje je opredeljeno na svaki drugi vikend počev od 20 časova, petkom do 18,30 časova nedeljom na taj način što će otac dolaziti po decu i vraćati ih na adresu majke kao i u sedmici kada deca ne provode vikend sa ocem u tom slučaju otac će kontakt sa decom ostvarivati nedeljom od 13 do 16 časova. Deca će provoditi kod oca polovinu zimskog i letnjeg raspusta, državne praznike i verske praznike. Za vreme trajanja bračne zajednice supružnici su živeli sa decom u ... na adresi tuženog. Deca imaju prijavljeno prebivalište na adresi oca. Nakon razvoda braka tužilja se sa decom preselila u ... u kuću svojih roditelja gde su se deca dobro adaptirala i gde pohađaju osnovnu školu. Nakon razvoda braka nije izvršena promena prebivališta maloletne dece jer je tuženi na tužiljino traženje odbio da da saglasnost. U pogledu viđanja tuženog-protivtužioca sa maloletnom decom, tuženi-protivtužilac nije ispoštovao presudu tj. nije poštovao obaveze maloletne dece tj. nije ih vodio na rođendane, nije maloletnog VV i maloletnog GG odveo u školu radi odlaska na školsku ekskurziju već ih je tužilja spakovala zbog čega je zvala učiteljica o čemu je tužilja izveštavala organ starateljstva. Prema stručnom nalazu mišljenja Centra za socijalni rad Opštine Žabalj od 03.08.2022. godine tuženi je deci majku predstavljao u ružnom svetlu što loše utiče na njihovu psihičku stabilnost. Deca se boje oca zbog njegovog ponašanja zbog čega se tužilja u više navrata obraćala Centru za socijalni rad za pomoć i rešavanje nastale situacije. Deca su se po povratku iz domaćinstva tuženog-protivtužioca u domaćinstvo majke žalila majci da otac govori da je majka ku.va, dr.lja, pokazuje im USB koji stavlja u kompjuter, objašnjava im da će im pokazati poruke kako se majka dopisivala sa drugim muškarcima. U dopuni stručnog mišljenja od 24.11.2022. godine od strane Centra ocenjeno je da nije u interesu maloletne dece da se izmeni odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava i da se deca povere ocu jer se otac pojavljuje kao počinilac nasilja u porodici što je registrovano u PS Žabalj i u CSR Temerin i u CSR Žabalj. U toku rada sa tuženim predočena mu je važnost saradnje sa majkom dece zbog važnih pitanja za decu. Tuženi je obećao da će sarađivati ali je njegova realna aktivnost izostala u celosti.

U toku postupka pribavljeno je i stručno mišljenje Centra za socijalni rad Opštine Temerin od 18.08.2022. godine. Prema tom izveštaju proizlazi da je tužilja u ... bila izložena kontuiranom psihičkom nasilju sa elementom fizičkog i seksualnog nasilja od strane tadašnjeg supruga ovde tuženog. Prema tuženom su bile izrečene i produžene zaštitne mere. Procena recidiva je visoka. Tužilja je jasno iskazala stav da ne želi da nastavlja bilo kakve partnerske odnose sa tuženim. Centar za socijalni rad je dobio prijavu da je tuženi vršio psihičko nasilje nad ćerkom DD, tokom telefonskog razgovora dana 14.07.2021. godine. Naznačeni Centar zaključio je da je tuženi zloupotrebljavao svoju poziciju roditelja u komunikaciji sa decom. Decu je stavio u konstantan konflikt lojalnosti a način komunikacije tuženog sa decom sadrži elemente psihičkog nasilja. Instrumentalizuje decu i stavlja ih u sedište konflikta između sebe i tužilje. Tuženi ne postupa u interesu dece. Ne ostvaruje adekvatan i autentičan uvid u negativnosti svog ponašanja. Ne uviđa svoj deo odgovornosti, niti je u prethodnom periodu pokazao volju da menja svoje ponašanje u interesu dece. Obećanja koja tuženi daje da će postupati u najboljem interesu dece ne ostavljaju utisak autentičnosti. Naznačeni tim Centra za socijalni rad je mišljenja da kontakti između oca i maloletne DD ne treba realizovati sve dok dete samoinicijativno ne iskaže želju i spremnost za njihovu realizaciju. Maloletna DD ne odlazi kod oca od avgusta 2022. godine. U dopuni stručnog mišljenja Centar je zaključio da su maloletna DD i maloletni VV sposobni da izraze svoje mišljenje. Smatraju da komunikacioni model kojim otac produžava partnerski konflikt i instrumentalizuje decu aktuelno i potencijalno proizvodi štetne efekte i da je opravdano redukovati model održavanja ličnih odnosa sa decom. Isti zaključak je ponovljen u dopuni nalaza od 27.10.2023. godine i temelji se na opservaciji dece kao i interakciji dece i oca prilikom viđanja u prostorijama Centra za socijalni rad.

Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je zaključio da je neophodno redukovati model viđanja oca sa maloletnim VV i maloletnim GG tako što će isti se odvijati dva puta nedeljno radnim danima u trajanju od po 2 sata i to u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad Temerin, sve u cilju da bi se izbegao očigledan štetan uticaj oca na sinove i da bi se isključila svaka komunikacija u kojoj otac govori najružnije stvari o majci dece, a zbog čega su deca ozbiljno uznemirena. Zaključeno je da je uobičajeni model koji je bio predviđen ranijom presudom negativno uticao na psihofizički i emotivni razvoj maloletne dece. Dalje je zaključeno da je u najboljem interesu maloletne DD da se isključi viđanje između nje i tuženog-protivtužioca oca jer DD i dalje ima strah od oca, nije spremna da održava kontakte sa ocem a prisiljavanjem na kontakte sa ocem bi u ovom trenutku nju ozbiljno traumatizovalo. Maloletnoj DD je potrebno obezbediti vremensku distancu, sazrevanje i savetodavni rad kako bi previzišla negativne emocije prema ocu. Zbog svega toga prvostepeni sud je izmenio raniju prvostepenu presudu u pogledu modela održavanja kontakata između oca i maloletne dece nalazeći da je novoustanovljeni model u interesu maloletne dece. Imajući u vidu činjenicu da deca borave kod majke, a da tuženi nije dozvolio promenu prebivališta, zaključio je da je u interesu maloletne dece da se dozvoli promena prebivališta maloletne dece te da je neophodno da se tuženi delimično liši roditeljskog prava u odnosu na maloletnu decu u pogledu promene njihovog prebivališta. Takođe je usvojio i tužbeni zahtev tužilje-protivtužene u pogledu delimičnog lišenja roditeljskog prava u odnosu na tuženog-protivtužioca za pribavljanje saglasnosti za putovanje u inostranstvo.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u pogledu utvrđivanja novog modela održavanja kontakta između tuženog i maloletne dece, kao i u pogledu delimičnog lišenja roditeljskog prava u odnosu na maloletnu decu u pogledu odlučivanja o promeni prebivališta maloletne dece. U tom pogledu u svemu je prihvatio i pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku u pogledu delimičnog lišenja roditeljskog prava tuženog-protivtužioca vezano za pribavljanje dečjih isprava za maloletnu decu odnosno saglasnost za putovanje u inostranstvo, nalazeći da bi time bile povređene odredbe člana 29. stav 1. Zakona o putnim ispravama i člana 54. stav 2. Zakona o graničnoj kontroli za prelazak državne granice maloletnih lica, te da stoga nisu ispunjeni uslovi u smislu delimičnog lišenja roditeljskog prava predviđenih članom 82. Porodičnog zakona u tom delu.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda u potvrđujućem delu zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava. Prema članu 67. Porodičnog zakona roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta a prema članu 62. stav 2. istog zakona pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Prema članu 82. stav 4. PZ roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava na izražavanje ličnih odnosa sa detetom i prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta.

Na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad Temerin i Centra za socijalni rad Žabalj kao i ostalih izvedenih dokaza pravilno je zaključeno da bi postojeći model održavanja kontakata tuženog-protivtužioca sa maloletnom decom bio negativnog uticaja i ne bi bio u interesu maloletne dece. Evidentno je da tuženi ne postupa u interesu svoje maloletne dece bez obzira kakav je odnos između njega i bivšeg bračnog partnera. U takvim situacijama, kada se vrši roditeljsko pravo, moraju se zanemariti odnosi između bivših bračnih partnera i odnosi između roditelja i dece moraju biti na zadovoljavajućem nivou i u interesu maloletne dece. U ovom slučaju utvrđeno je da tuženi ne pokazuje volju da menja svoje ponašanje a koje bi bilo u interesu maloletne dece. O tome su se detaljno izjasnili oba Centra za socijalni rad. Stoga je pravilno zaključeno da je neophodno izvršiti izmenu načina modela viđanja tuženog-protivtužioca sa maloletnom decom a koje je utvrđeno presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 898/21 od 25.10.2021. godine. Pravilno je zaključeno da nije u interesu maloletne DD da se kontakti između nje i tuženog odvijaju po ranije utvrđenom modelu, te da je evidentno da maloletna DD nije spremna da održava kontakte sa ocem te da bi prisiljavanjem na te kontakte sa ocem u ovom trenutku dete bilo ozbiljno traumatizovano. Pravilno je zaključeno da je neophodno tuženog-protivtužioca delimično lišiti roditeljskog prava u pogledu saglasnosti za promenu prebivališta maloletne dece jer je evidentno da maloletna deca sa žive kod majke u ... . To je centar njihovih životnih aktivnosti a da povremeno dolaze kod oca u ... . Stoga je pravilno primenjena odredba člana 78. stav 4. i člana 82. Porodičnog zakona. Deca u ... pohađaju osnovnu školu to je centar njihovih žitovnih aktivnosti pa je logično da imaju prijavljeno prebivalište u tom mestu.

Neosnovani su navodi iz revizije tuženog-protivtužioca da je Centar za socijalni rad dao mišljenje gde je stručni tim izrazio pristrasnost vezano za uticaj na iskaze maloletne dece i u pogledu mogućeg uticaja tužilje u tom delu, a ovo iz razloga što te navode tuženi-protivtužilac ničim ne dokazuje. Neosnovani su i navodi da je u ovom slučaju trebalo izvršiti saslušanje psihologa doktora Dora i da se odredi psihijatrijsko psihološko veštačenje na okolnost roditeljske podobnosti parničnih stranaka kao i autentičnost izjavljenih volja maloletne dece te da tužilja vrši nasilje nad maloletnim VV, a ovo iz razloga što je izvedeno dovoljno dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje. Pribavljeni su izveštaji oba Centra za socijalni rad, izvedeni su drugi dokazi i po nalaženju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi ocenili izvedene dokaze pri čemu se vodilo računa pre svega o interesima maloletne dece i u pogledu ostvarivanja njihovih prava.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženi-protivtužilac nema interes za izjavljivanje revizije protiv preinačujućeg dela drugostepene presude kojom je delimično odbijen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene da se on delimično liši roditeljskog prava koja se tiču pribavljanja ličnih isprava za maloletnu decu.

Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković