Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca „Fratello – Uomo“ doo Novi Sad, čiji je zakonski zastupnik AA, čiji su punomoćnici Pavle Mušicki i Borislav Šušnjar, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1990/22 od 29.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 03.04.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1990/22 od 29.09.2022. godine i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 28/2022 od 26.05.2022. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 28/2022 od 26.05.2022. godine, tužbeni zahtev tužioca je usvojen, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 18.759.558,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja 26.05.2022. godine do isplate; obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 994.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1990/22 od 29.09.2022. godine, odbijena je žalba tužene pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu P 28/2022 od 26.05.2022. godine potvrđena; odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i ocenio da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv AA, direktora i odgovornog lica tužioca podneta je krivična prijava od Policijske uprave u Novom Sadu, Odeljenja kriminalističke policije, Odseka za suzbijanje privrednog kriminala Ku 6499/09 dana 23.10.2009. godine, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. i 4. Krivičnog zakonika. Postupajući po podnetoj krivičnoj prijavi policijski službenici Policijske uprave u Novom Sadu privremeno su oduzeli robu tužioca za koju nije bilo potvrde o poreklu, a koja roba je uneta u osnivački ulog tužioca. Policijski službenici su spakovali robu (konfekcijska odeća) u kartonske kutije, koje su maksimalno napunili, iste zalepili trakom, robu su ostavili na čuvanje u maloprodajnom objektu tužioca i izdali potvrde o privremeno oduzetim predmetima dana 22.10.2009. godine, koje je primio i potpisao AA kao vlasnik 100% tužioca i zakonski zastupnik „Fratello – Uomo“ doo Novi Sad, čija je pretežna delatnost trgovina na malo odećom u specijalizovanim prodavnicama sa sedištem u Novom Sadu. Privremeno oduzeta roba svo vreme je stajala po predlogu AA u uslovnim magacinima tužioca, a kasnije u uslovnim prostorijama kuće AA tetke u ... . Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 117/13 od 14.03.2016. godine odbijena je optužba protiv AA da je izvršio navedeno krivično delo i ista je postala pravnosnažna 13.04.2016. godine. Tom presudom nije odlučeno o vraćanju privremeno oduzetih predmeta. AA protiv navedene presude nije izjavio žalbu, niti je zahtevao donošenje posebne odluke o vraćanju privremeno oduzete robe. Veštačenjem je utvrđeno da je vrednost privremeno oduzete robe umanjena po osnovu fizičkih oštećenja koja su prouzrokovana neadekvatnim skladištenjem robe (držanje robe upakovane u kartonskim kutijama) u iznosu od 60% i po osnovu modne zastarelosti 20%, što čini ukupno umanjenje vrednosti robe za 80%. Preostala vrednost robe iznosi 20%. Ukupna vrednost robe koja je oduzeta od tužioca na dan oduzimanja iznosila je 12.857.548,03 dinara (bez PDV). Ukupna revalorizovana vrednost (uništenih 80% vrednosti robe) na dan dopunskog veštačenja 26.04.2021. godine i 12.05.2021. godine iznosila je 18.759.558,60 dinara. Revalorizovana vrednost robe preostalih 20% na isti dan iznosila je 4.689.889,72 dinara.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je shodno članu 154. stav 1. i 3, članu 155, 172. stav 1. i 2, članu 185. stav 1. i 2, članu 189. stav 1. i 2, članu 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, članu 82. stav 1. i 5. i članu 86. Zakonika o krivičnom postuku iz 2001. godine sa kasnijim izmenama i dopunama, članu 60. stav 1. tačka 1) i stav 2, članu 61. Zakona o policiji iz 2005. godine sa kasnijim izmenama i dopunama, tuženi isključivo odgovoran za naknadu prouzrokovane štete tužiocu, jer je zbog neadekvatnog čuvanja došlo do značajnog gubitka vrednosti robe, koja mu je privremeno oduzeta za potrebe vođenja krivičnog postupka, zbog čega su tužbeni zahtev tužioca usvojili.

Osnovano se u reviziji tužene ističe da su nižestepene presude zasnovane na pogrešnoj primeni materijlanog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Za zasnivanje odgovornosti pravnog lica u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima potrebno je da je njegov organ postupao nezakonito (postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propisi ili opšti akt primeni) ili da je postupao nepravilno (postupanje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koje nije u skladu sa opštim normama u vršenju službe) i da se takvo postupanje prema nastaloj šteti odnosi kao uzrok prema posledici (uzročno-posledična veza).

Po oceni Vrhovnog suda u ovoj parnici nije utvrđeno da li u konkretnom slučaju postoji nepravilan i nezakonit rad organa tužene, da bi po tom osnovu tužilac mogao zahtevati naknadu tražene štete. Obzirom da su po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od 22.10.2009. godine predmetne stvari privremeno oduzete kao predmeti koji potpiču iz izvršenja krivičnog dela shodno članu 81. stav 1, članu 82, 225. stav 1. i 2. Zakonika o krivičnom postuku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 58/04 ... 72/09) koji je važio u vreme privremenog oduzimanja stvari, to su nižestepeni sudovi bili dužni da odgovornost tužene za naknadu tražene štete cene prema odredbi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i odredbama tada važaćeg Zakonika o krivičnom postuku u vreme privremenog oduzimanja stvari, kao i da cene da li je nadležan organ tužene u svemu postupio po članu 60. i 61. Zakona o policiji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/2005 i 63/2009 – odluka US).

Odredbom člana 60. stav 1. tačka 1. Zakona o policiji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/2005 i 63/2009 – odluka US) koji je važio u vreme privremenog oduzimanja predmeta, propisano je da će ovlašćeno službeno lice privremeno oduzeti predmet ako okolnosti slučaja ukazuju da je određeni predmet namenjen za izvršenje krivičnog dela ili prekršaja. Odredbom člana 60. stav 2. tog Zakona propisano je da o privremenom oduzimanju ovlašćeno službeno lice dužno je da izda potvrdu i da potvrda mora da sadrži podatke o privremeno oduzetim predmetima po kojima se predmeti razlikuju od drugih predmeta, kao i podatke o licu od koga je predmet oduzet. Odredbom člana 61. stav 1. istog Zakona propisano je da kada zbog svojstva privremeno oduzetih predmeta čuvanje u prostorijama policije nije moguće ili je povezano sa značajnim teškoćama, privremeno oduzeti predmeti mogu se smestiti ili obezbediti na drugi odgovarajući način, do donošenja odluke nadležnog organa. Istim članom, stavom 2. propisano je da kada prestanu razlozi zbog kojih je predmet privremeno oduzet, ako drugim zakonom ili odlukom nadležnog organa nije drugačije određeno, privremeno oduzeti predmeti će se vratiti licu od koga su oduzeti, a ako je došlo do značajnog gubitka vrednosti predmeta, lice ima pravo na naknadu štete; stavom 3. istog člana propisano je da se lice iz stava 2. tog člana poziva da predmet preuzme u roku koji ne može biti kraći od mesec dana.

Nižestepeni sudovi nisu utvrdili ni da li je tužilac postupio po članu 61. stav 3. navedenog Zakona o policiji (kojim je propisano da se lice iz stava 2. tog člana poziva da predmet preuzme u roku koji ne može biti kraći od mesec dana) ili ne. Ako nije postupio po navedenoj odredbi ostalo je neutvrđeno i da li je tužilac doprineo nastanku štete u smislu člana 192. ZOO. Ovo sa razloga što je Viši sud u Novom Sadu doneo presudu K 117/13 dana 14.03.2016. godine koja je postala pravnosnažna 13.04.2016. godine, kojom je na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP odbijena optužba protiv okrivljenog AA da je izvršio krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. Krivičnog zakonika; privremeno oduzete stvari su od privremenog oduzimanja 22.10.2009. godine svo vreme bile smeštene u uslovnim magacinima tužioca po njegovom predlogu, tužilac je tužbu sudu u ovoj parnici podneo 26.12.2017. godine, a visina štete utvrđena je prema vrednosti robe dopunskim veštačenjem na dan 26.04.2021. godine i 13.05.2021. godine.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će radi pravilne primene materijalnog prava utvrditi činjenice na koje je ukazano u ovom rešenju, a koje su relevantne za ocenu odgovornosti tužene za naknadu štete; utvrdiće šta je tužilac od donošenja presude K 117/13 od 14.03.2016. godine preduzeo da umanji predmetnu štetu, odnosno da li je svojim postupanjem (nečinjenjem) doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila (u kom slučaju bi imao pravo na srazmerno smanjenu naknadu, ukoliko se utvrdi i nepravilno i nezakonito postupanje organa tužene) vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima, kako u pogledu osnova odgovornosti tužene tako i u pogledu visine tražene štete, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Sa iznetih razloga nižestepene presude su morale biti ukinute, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice, pa je Vrhovni sud odlučio kao u izreci rešenja primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković