Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005... 6/2015) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su brak zaključile u ..., ..2018. godine, a pravnosnažnim delom presude Osnovnog suda u Vrbasu P2 325/21 od 28.02.2022. godine, njihov brak je razveden. Imaju jedno zajedničko maloletno dete, EE, rođenu ...2019. godine, koja je dobrog zdravlja i čije mesečne potrebe za izdržavanje iznose 10.000,00 dinara. Tužilac je rođen 1977. godine i završio je višu ... školu, a izdržava se radeći povremeno u taksi udruženju gde zaradi oko 60.000,00 dinara mesečno. Nema druge dece osim zajedničke ćerke sa tuženom, a nema ni imovinu u svom vlasništvu. Povremeno boravi kod majke koja ima svoj stan u ..., a povremeno kod oca u njegovoj kući u ... . Koristi metadonsku terapiju zbog čega se jednom nedeljno javlja Domu zdravlja u Vrbasu i ide na kontrolne preglede kod psihijatra. Procena organa starateljstva u Novom Sadu je da tužilac, na verbalnom nivou, ima uvid u uzrasno razvojne potrebe deteta, da je motivisan da mu pruži život u stabilnom porodičnom okruženju i da daje socijalno poželjne odgovore koji su u pogledu vaspitanja i podizanja deteta u skladu sa opšteprihvatljivim društvenim vrednostima. Tužena je rođena 1987. godine, završila je osnovnu školu, nezaposlena je i korisnik socijalne pomoći i narodne kuhinje. Ostvaruje pravo na dečji dodatak pošto iz prethodnog braka ima još troje dece a sa decom stanuje u stanu u ... koji je iznajmljen i sastoji se od kuhinje, kupatila i tri sobe. Stan je opremljen i dobrog higijenskog stanja, a tužilja zakupninu plaća u iznosu od 70 evra. Tužilja prima socijalnu pomoć od 35.000,00 dinara mesečno i dečji dodatak za četiri ćerke ukupno 12.000,00 dinara. Dobrog je zdravlja, nema kredite i obavezu da izdržava treća lica. Za celu porodicu sada potroši 20.000,00 dinara, a za svoje lične potrebe oko 7.000,00 dinara. Samostalno obavlja sve aktivnosti oko svakodnevne brige i nege deteta,a skromnih je roditeljskih kapaciteta. Imajući u vidu njene socijalne, ekonomske, intelektualne i emocionalne kapacitete, ona vrši roditeljsko pravo maksimalno u skladu sa svojim mogućnostima i motivisana je za samostalno vršenje roditeljskog prava. Stručno mišljenje Centra za socijalni rad Opštine Vrbas je da maloletnu EE treba poveriti majci na samostalno vršenje roditeljskog prava a kontakte sa ocem urediti tako da se ocu omogući da svake subote provede, u neposrednom kontaktu sa detetom, vreme u intervalu od 10 do 14 časova. U pogledu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava kao i u pogledu modela održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, stručno mišljenje Centra za socijalni rad Grada Novog Sada usaglašeno je sa mišljenjem Centra za socijalni rad u Vrbasu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odlučili da roditeljsko pravo nad zajedničkim maloletnim detetom stranaka, EE, vrši samostalno majka, tužena BB, obavezali tužioca da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta mesečnim iznosom od 6.000,00 dinara počev od dana presuđenja pa dok za to postoje zakonski uslovi i uredili lične odnose između tužioca i maloletne EE, tako da se oni odvijaju svake subote od 10 do 14 časova u ..., na mestu i u prostoru koji dozvoljavaju vremenske prilike, bez da otac odvodi maloletno dete ili ga vozi automobilom, primenom odredbe člana 61. st. 1. i 3, člana 266. stav 1, člana 154. stav 1. i člana 160. st. 2. i 3. Porodičnog zakona, u vezi odredbe člana 3. st. 1. i 2. Konvencije o pravima deteta, rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta i imajući u vidu usaglašeno stručno mišljenje oba organa starateljstva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ“ – međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – međunarodni ugovori broj 4/96, 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koja se tiču dece, od primarnog značaja je interes deteta, bez obzira na to da li sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela.

Na osnovu odredbe člana 6. stav 1. Porodičnog zakona, svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koja se tiču dece. Dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, na osnovu odredbe člana 61. stav 1. Porodičnog zakona. Na osnovu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Na osnovu odredbe člana 270. Porodičnog zakona, sud je dužan da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, da zatraži nalaz ili stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Najbolji interes deteta kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu njegovih prava na osnovu odredbe člana 3. Konvencije o pravima deteta, člana 6. i člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, je pravni standard a postupanje u skladu sa najboljim interesom deteta podrazumeva donošenje odluke na način na koji bi dete za sebe odlučilo, kada bi za to bilo sposobno.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu uzrast deteta, njegove emotivne potrebe i usaglašeno stručno mišljenje organa starateljstva mesta prebivališta oca i majke, sledi da je u najboljem interesu maloletne EE da bude poverena majci koja će samostalno da vrši roditeljsko pravo a da se lični odnosi deteta i oca odvijaju po modelu koji su oba Centra za socijalni rad saglasno predložili jer se na taj način obezbeđuje očuvanje i unapređenje emotivne bliskosti roditelja i maloletnog deteta, u njegovom najboljem interesu.

Navodima revizije tužioca o tome da postoji mogućnost zloupotrebe, od strane majke, održavanja ličnih odnosa između tužioca i maloletnog deteta, zbog korišćenja neodređene terminologije, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Saradnja roditelja je u najboljem interesu deteta, a u suprotnom, ako to izostane, tužilac svakako ima mogućnost da pravo na održavanje ličnih odnosa sa maloletnim detetom ostvari prinudnim putem.

Iz izloženih razloga, a kako se revizijom tužioca neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić