U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Želimir Džambić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Tešić, advokat iz ..., radi poništaja i raskida ugovora, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1418/22 od 23.08.2022. godine, u sednici održanoj 07.06.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv stava 2. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1418/22 od 23.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 220/22 od 29.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženom kojim je tražio da se poništi ugovor o zajedničkoj izgradnji terase i postavljanju tende na kat. parceli broj .. KO Čajetina, koji je overen pred Osnovnim sudom u Užicu pod Ov I 7002/2011 od 09.08.2011. godine kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženom kojim je tražio da se raskine ugovor o zajedničkoj izgradnji terase i postavljanju tende na kat. parceli broj .. KO Čajetina, koji je overen pred Osnovnim sudom u Užicu pod Ov I 7002/2011 od 09.08.2011. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati iznos od 208.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1418/22 od 23.08.2022. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Užicu P 220/22 od 29.03.2022. godine i stavom prvim izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca prema tuženom kojim je tražio da se poništi ugovor o zajedničkoj izgradnji terase i postavljanju tende na kp. br. .. KO Čajetina, koji je overen pred Osnovnim sudom u Užicu pod Ov I 7002/2011 od 09.08.2011. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog pa je raskinut ugovor o zajedničkoj izgradnji terase i postavljanju tende na kat. parc. .. KO Čajetina, koji je overen pred Osnovnim sudom u Užicu pod Ov I 7002/2011 od 09.08.2011. godine, što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 219.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca da mu tuženi na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana presuđenja 23.08.2022. godine pa do dana izvršnosti.

Protiv stava 2. izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u Službi za katastar nepokretnosti kat. parc. .. KO Čajetina je uknjižena kao vlasništvo Republike Srbije. Ista predstavlja gradsko-građevinsko zemljište ukupne površine 8 ari i 83m² od čega su 4 ara i 17m² zemljište pod zgradom – objektom, a 4 ara i 66m² pašnjak šeste klase. Pravo korišćenja na toj parceli u udelu od 161/1108 ima tužilac. Rešenjem o građevinskoj dozvoli opštine Čajetina broj 351-284/2002-02 od 10.12.2002. godine, ispravljeno zaključkom od 27.01.2012. godine u pogledu broja katastarske parcele, dozvoljeno je tužiocu da na delu kat. parc. .. KO Čajetina postavi podaščavanjem terasu i tendu ispred poslastičarnice „VV“ u zgradi poslovnog objekta „Zlatibor ...“ u tržnom centru u naseljenom mestu Zlatibor, u svemu prema overenom projektu koji je potvrđen od strane JP Direkcija za uređenje i izgradnju opštine Čajetina, uz potvrdu da je urađeno u skladu sa urbanističkom dozvolom od 26.11.2002. godine. Tužilac je kao investitor sa tuženim zaključio ugovor dana 24.01.2005. godine o zajedničkoj izgradnji terase i postavljanju tende na kat. parc. .. KO Čajetina, s tim što je ugovor overen tek dana 09.08.2011. godine pred Osnovnim sudom u Užicu pod Ov I 7002/2011. Prema tački 1. naznačenog ugovora konstatovano je da je investitor, ovde tužilac, vanknjižni nosilac prava korišćenja dela ove parcele u površini od 145m² u granicama utvrđenim topografskim planom F br. .. od 29.11.2014. godine a koji topografski plan je sastavni deo ugovora. To pravo je tužilac stekao aneksom ugovora broj .. od 31.01.1996. godine i ugovora broj .. od 18.01.2002. godine zaključenim 17.12.2002. godine između tužioca i „Zlatibor ...“ DOO Zlatibor. Prema tački 2. je konstatovano da investitor pribavi urednu građevinsku dozvolu za obavljanje radova dana 10.02.2002. godine. Tačkom 4. je predviđeno da su se stranke saglasile da zajednički izgrade terasu i postave tendu u skladu sa građevinskom dozvolom i projektnom dokumentacijom. Članom 5. ugovora stranke su se saglasile da sve troškove izgradnje terase, postavljanja tende i druge troškove zajedničke investicije snose srazmerno procentualnom učešću prava svojine ukupne površine izgrađene terase. Tačkom 6. ugovora utvrđeno je da će ugovorne strane zajednički izgrađenu terasu i tendu deliti na način utvrđen topografskim planom na način koji omogućuje nesmetano odvojeno korišćenje svakoj strani pripadajućeg dela tako da svakom od ugovarača pripada navedenim planom omeđena površina. Prema tački 8. ugovora nakon okončane izgradnje suinvestitor, ovde tuženi, stiče pravo svojine pripadajućeg dela neizgrađene terase i pravo korišćenja dela parcele za prostor koji služi redovnom korišćenju za njegov postojeći kafić. Prema tački 10. ugovora postignuta je saglasnost da sve poslove zajedničke investicije i druge poslove sa izvršavanjem ugovora obavlja investitor ovde tužilac, a prema tački 11. tužilac dozvoljava tuženom da na osnovu ugovora se bez bilo kakve njegove i druge posebne izjave ili saglasnosti tuženi uknjiži pravo svojine na pripadajućem delu izgrađene terase kao i pravo korišćenja na delu katastarske parcele pod terasom ali nakon što investitor prethodno izvrši uknjižbu svog prava svojine na ukupno izgrađenoj terasi i pravo korišćenja katastarske parcele pod terasom. Sve radove oko izgradnje terase i postavljanja tende snosio je tužilac. Izgradnja terase i postavljanje tende izvršeno je 2006. godine, a tužilac navodi da je sa tuženim bio u dobrim poslovnim odnosima jedno vreme ali da su se odnosi poremetili a izgradnja terase je bila u fazi dogovora vezano za restoran „GG“ koja je pripala preduzeću „Zlatibor ...“ čiji je tuženi direktor. Među strankama nije sporno da tuženi nije učestvovao u izgradnji terase i postavljanju tende.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, drugostepeni sud nalazi da je primarni tužbeni zahtev tužioca za poništaj ugovora neosnovan jer je ugovor zaključen 24.01.2005. godine a tužba radi poništaja je podneta 20.05.2014. godine iz čega proizlazi da je protekao rok predviđen zakonom (tri godine) zbog čega je tužilac izgubio pravo da traži poništaj spornog ugovora. Za eventualni tužbeni zahtev, drugostepeni sud je našao da je isti osnovan. Nalazi da se ovde radi o ugovoru o zajedničkoj izgradnji. Prilikom zaključivanja takvih ugovora polazi se od načela autonomije volje ravnopravnosti stranaka i načela savesnosti, poštenja i zabrane zloupotrebe prava što je sve propisano čl. 10, 11, 12. i 13. ZOO. Ugovor je zaključen 2005. godine, a celokupno finansiranje oko izgradnje terase i postavljanja tende snosio je tužilac. Snošenje dela troškova u izgradnji terase i postavljanju tende predstavlja suinvestitorsko učešće tuženog. Kako tuženi nije učestvovao u izgradnji terase i postavljanju tende, to je tužilac shodno tolikom proteku vremena (od 2006. godine od izgradnje terase i postavljanja tende) pravilno zaključio da ugovor gubi svoju svrhu te da je shodno članu 125. ZOO imao pravo da traži raskid ugovora odnosno da se ugovor u takvom slučaju može raskinuti i po sili zakona. Kasnija overa ugovora ne utiče na činjenicu da je evidentno da je ugovor zaključen 2005. godine a da je završetak terase i postavljanje tende izvršeno 2006. godine. Sve do momenta podnošenja tužbe, 20.05.2014. godine, tuženi nije ispunio svoju obavezu iz zaključenog ugovora u pogledu snošenja dela troškova pa je opravdan zahtev tužioca za raskid ugovora jer tuženi ni na kakav način nije pokazao nameru da ostaje pri zaključenom ugovoru i da će svoju obavezu naknade troškova za izvedene radove, ispuniti naknadno.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda u pogledu usvajanja eventualnog zahteva za raskid ugovora. Ugovor između parničnih stranaka zaključen je 2005. godine, a overen 2011. godine. Međutim, evidentno je da je ugovor u pogledu dogovora za izgradnju predmetne terase i postavljanja tende realizovan 2006. godine. Prema ugovoru tuženi je trebalo da učestvuje sa delom troškova u izgradnji predmetne terase i postavljanja dela tende, što nije učinio. Prema članu 125. stav 1. ZOO propisano je da kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Činjenica je da u ugovoru nije naznačen rok ispunjenja. Međutim, evidentno je da je terasa izrađena u toku 2006. godine, kao i postavljanje tende, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da tuženi očigledno nije iskazao nameru, da sve do podnošenja tužbe 20.05.2014. godine, učestvuje novčanim sredstvima u pogledu troškova izgradnje terase i postavljanja tende. Iz toga proizlazi da je protekao razuman rok kada je tuženi trebalo da ispuni svoju obavezu iz ugovora što nije učinio, te je opravdano da tužilac, u takvoj situaciji, ima pravo da traži da se ugovor raskine. Tuženi je imao sasvim dovoljno vremena da izrazi svoju spremnost da snosi deo troškova vezano za izgradnju terase i postavljanja tende, što nije učinio, pa zbog takvog svog ponašanja suprotnu stranu ne može dovoditi u neizvesnost. S druge strane, evidentno je da pravo korišćenja na toj parceli u odgovarajućem delu, gde se postavlja terasa i tenda, ima tužilac. To pravo mu je uknjiženo u Službi za katastar nepokretnosti a osim toga i građevinska dozvola za izgradnju terase i tende glasi na njegovo ime. Shodno tome, predmetni ugovor o zajedničkoj izgradnji u suštini predstavlja ugovor o suinvestiranju tj. pravljenju novog objekta. Znači momentom zaključenja ugovora predmetna stvar nije postojala pa se predmetni ugovor ne može smatrati osnovom za sticanje prava svojine na delu objekta. Takav ugovor bi mogao da stvori pravnu podlogu za zaključenje konačnog ugovora kojim bi se regulisalo pitanje prava svojine na novoizgrađenoj stvari, što u ovom slučaju nije učinjeno. Ovakav ugovor proizvodi samo obligacionopravno dejstvo a nema stvarno- pravni karakter.

Ne mogu se prihvatiti navodi iz revizije tuženog da u ovom slučaju nije moglo doći do raskida ugovora jer nije predviđen rok izvršenja obaveza. Ovo iz razloga što je evidentno da je terasa izgrađena neposredno posle zaključenja ugovora, u toku 2006. godine i postavljena tenda, a da tuženi sve do 2014. godine kada je podneta tužba nije izrazio nameru da ispuni svoju obavezu iz ugovora u pogledu snošenja dela troškova za izgradnju sporne terase i tende. Kad nije ugovoren rok ispunjenja obaveze, neprimereno dugo neispunjenje ugovorne obaveze može stvoriti određenu neizvesnost po suprotnu stranku a time i njegovo pravo na realizaciju i ostvarenje svojih prava što mu daje mogućnost da traži raskid ugovora. Evidentno je da je razuman rok u kome je tuženi mogao ispuniti svoju obavezu prošao, tuženi nije iskazao nameru da svoju obavezu ispuni pa naknadno ostavljanje roka za ispunjenje obaveze tuženom ne bi imalo posebnu svrhu.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić