.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 21430/2022
26.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Jelene Ivanović i Gordane Džakula, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Somboru Gž 1354/2021 od 28.12.2021. godine, u sednici održanoj 26.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Somboru Gž 1354/2021 od 28.12.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Somboru Gž 1354/2021 od 28.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 2473/21 od 26.05.2021 godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 2473/21 od 30.08.2021. godine stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je drugim stavom obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 2.663,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 22.534,63 dinara od 08.05.2020. godine do isplate. Trećim stavom izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 2.663,79 dinara do traženog iznosa od 2.794,96 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Četvrtim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1354/2021 od 28.12.2021. godine, prvim stavom izreke, žalba tužene je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev od iznosa 630,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2020. godine do isplate do iznosa od 2.663,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2020. godine do isplate, dok su u preostalom delu žalbe tužene i tužioca odbijene, a prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene zaa naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u drugostepenoj presudi, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odrdba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Revizijom tužioca osporava se rešenje kojim je odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Pobijanim rešenjem odlučeno je primenom odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka (član 153. stav 2. ZPP) kada je deo tužbenog zahteva usvojen, a deo odbijen, odnosno žalba tužioca odbijena kao neosnovana, dok je žalba tužene delimično usvojena, a delimično odbijena. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a stavom 2. istog člana je propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Članom 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev.
Kako se se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, koja ne čine glavni zahtev, već predstavlja akcesorno potraživanje, to revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti u smislu člana 420. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
