Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović predsednika veća, Dobrile Strajina Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca ,,DDOR Novi Sad“ a.d. za osiguranje i reosiguranje iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Milan Veber, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Dušić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Ristić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2550/19 od 24.10.2019. godine, u sednici održanoj 22.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2550/19 od 24.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2550/19 od 24.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 803/2018 od 07.03.2019. godine, prvim stavom izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen, pa je drugim stavom izreke, obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 780.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.07.2011. godine, do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove spora u iznosu od 354.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom prema Zakonu o visini stope zatezne kamate, počev od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate. Trećim stavom izreke, odbijen je tužilac sa zahtevom za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od dana donošenja presude do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2550/19 od 24.10.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, niti potrebe za novim tumačenjem prava. Odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem na ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu osnova odgovornosti tuženog, što takođe nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne odluke suprotne sadržine koje bi vodile eventualnom drugačijem odlučivanju, pa zato nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca ni radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 11.12.2012. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 780.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić