U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca Grada Kragujevca, čiji je zakonski zastupnik Gradski pravobranilac Grada Kragujevca, protiv tužene Republike Srbije - Republički geodetski zavod, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac - Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3215/21 od 11.01.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 3215/21 od 05.07.2023. godine, u sednici održanoj 10.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3215/21 od 11.01.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 3215/21 od 05.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3215/21 od 11.01.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 3215/21 od 05.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca Grada Kragujevca i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 108/20 od 23.08.2021. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime pričinjene štete zbog propusta u postupanju u rokovima predviđenim Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o postupku upisa nepokretnosti i vodova koje je dovelo do onemogućavanja tužioca Grada Kragujevca da uživa svoja imovinska prava koja poseduje na poslovnom prostoru u ulici ... broj ... u Kragujevcu, površine 246,20 m2, upisanog u LN br. ... KO ... na k.p. br. ... i da predmetni poslovni prostor izdaje u zakup po ceni od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po kojoj ceni zakupnine predmetni poslovni prostor izdaje držalac istog – Privredno društvo „Robne kuće Beograd“, a.d. Beograd, u periodu od poslednje tri godine i to za period od 05.10.2017. godine do 05.10.2020. godine, isplati iznos od 21.163.086,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate i obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 135.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupkku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/2023) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je upisan kao korisnik poslovnog prostora u ul. ..., broj ..., na kome je kao imalac prava svojine upisana tužena Republika Srbija. Tužilac je pred Osnovnim sudom u Kragujevcu pokrenuo postupak P 32636/10 po tužbi od 13.10.2010. godine protiv PD „Robne kuće Beograd“, radi predaje u državinu navedenog poslovnog prostora. Zaključkom Službe za katastar nepokretnosti od 19.05.2011. godine, prekinut je postupak po zahtevu PD „Robne kuće Beograd“, da se na posebnom delu objekta broj 1, poslovni prostor 1 u prizemlju zgrade na kp br. ... KO ... izvrši promena nosioca prava, zbog rešavanja prethodnog pitanja pred nadležnim Osnovnim sudom u Kragujevcu do okončanja navedenog postupka. Protiv navedenog zaključka PD „Robne kuće Beograd“ je izjavila žalbu, a Republički geodetski zavod je rešenjem od 20.09.2016. godine poništio Zaključak Službe za katastar nepokretnosti od 19.05.2011. godine i vratio predmet prvostepenom organu na ponovno odlučivnje. U međuvremenu, rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu od 26.09.2011. godine određen je prekid postupka u navedenoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja postupka koji se vodi pred Službom za katastar nepokretnosti pod brojem 952-3/2011-729 iz razloga što je navedena odluka ocenjena kao prethodno pitanje u navedenoj pravnoj stvari. U ponovnom postupku, rešenjem Republičkog geodetskom zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Kragujevac od 29.08.2019. godine, odbijen je prigovor PD „Robne kuće Beograd“ na upis prava na navedenoj nepokretnosti, protiv kog rešenja je PD „Robne kuće Beograd“ izjavio žalbu. Parnične stranke nisu dostavile sudu dokaz da je RGZ kao drugostepeni organ u predmetu koji se vodi pod poslovnim brojem 952-02-7431/19 odlučio o izjavljenom pravnom leku. PD „Robne kuće Beograd“ je 20.10.2009. godine zaključio ugovor o zakupu predmetnog lokala sa preduzećem „Holy“ Beograd, na ukupno 6+4 godine, a potom je preduzeće „Holy“ Beograd 03.07.2014. godine, kao ustupilac, zaključilo ugovor o ustupanju zakupljenog lokala sa „Planeta sport“ d.o.o. Beograd na period od 6+4 godina, radi obavljanja svoje poslovne delatnosti u čijem zakupu se i dalje nalazi. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je visina zakupnine za period od 05.10.2017. godine do 05.10.2020. godine, za predmetni poslovni prostor.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan, da tužilac primenom pravila o teretu dokazivanja nije dokazao da je šteta kod tužioca nastala, da je štetu tužiocu prouzrokovala tužena svojom krivicom i da između štete i postupanja tužene postoji uzročno-posledična veza, da se tužilac ne nalazi u državini spornog lokala, da činjenica da je protiv PD „Robne kuće Beograd“ pokrenut parnični postupak radi predaje u državinu predmetne nepokretnosti, sama za sebe, bez postojanja pravnosnažne presude, ne dokazuje činjenicu da je zahtev tužioca za predaju u državinu osnovan. Tužilac tužbeni zahtev u ovoj parnici zasniva na navodnoj šteti koju trpi na ime izgubljene zakupnine. Tužilac nije dokazao da je nudio u zakup predmetni lokal trećim zainteresovanim licima, niti da je obezbedio saglasnost Republičke direkcije za imovinu RS kako bi otpočeo postupak odnosno bio u mogućnosti da navedeni objekat izda u zakup prema članu 22. Zakona o javnoj svojini.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Naime, odredbom člana 189. stav 1. ZOO, propisano je da, oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi, a stavom 3. je propisano da pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

U konkretnom slučaju, tužilac primenom pravila o teretu dokazivanja u smislu člana 231. ZPP, nije dokazao da je šteta nastala, da je štetu tužiocu prouzrokovao organ tužene svojom krivicom i da između štete i postupanja Republičkog geodetskog zavoda postoji uzročno posledična veza, jer se tužilac ne nalazi u državini spornog lokala, a činjenica da je protiv PD „Robne kuće Beograd“, pokrenuo parnični postupak radi predaje u državinu predmetne nepokretnosti, ne dokazuje činjenicu da je zahtev tužioca za predaju u državinu i osnovan, budući da je postupak trenutno u prekidu i da konačni ishod parnice nije poznat, te da o njegovom pravu na državinu predmetnog objekta odluka nije doneta.

Osim toga, tužilac nije dokazao činjenicu da bi došlo do uvećanja njegove imovine da je tužena postupala drugačije, pa su pravilno zaključili nižestepeni sudovi da se način na koji je opredeljen tužbeni zahtev tužioca zasniva samo na pretpostavkama tužioca o najpovoljnijem ishodu, u kom pogledu su neosnovani navodi istaknuti u reviziji da tužilac trpi nesrazmernu štetu. Činjenica da je u vezi sa predmetnim lokalom PD „Robne kuće Beograd“ zaključio ugovor o zakupu sa trećim licem nije objektivni pokazatelj da bi i tužilac bio ugovorna strana u navedenom ugovoru o zakupu i da bi eventualno predmetni lokal izdao u zakup u visini određenoj u tom ugovoru.

Neosnovano se revizijom tužioca ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbu člana 22. Zakona o javnoj svojini, jer je navedenom odredbom u stavu 2. propisano da se davanje na korišćenje ili zakup stvari u svojini RS vrši po prethodno pribavljenoj saglasnosti Direkcije za imovinu. Kako tužilac nije priložio niti jedan dokaz da je pribavio potrebnu saglasnost, niti da je pokrenuo postupak ili preduzeo bilo koju radnju u cilju pribavljanja predmetne saglasnosti na osnovu koje bi bio u mogućnosti da sa drugim licima zaključi ugovor o zakupu, pa se sporno potraživanje tužioca ne može kvalifikovati kao izmakla dobit koja je izostala prema redovnom toku stvari. U tom smislu ni dužina trajanja postupka pred Republičkim geodetskim zavodom nema uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno ocenjeni.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković