U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca Privrednog društva „Grolit-Rad“ d.o.o. iz Ostružnice, koga zastupa punomoćnik Žarko Popčić, advokat iz ...., protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Berislav Ilić, advokat iz ..., radi utvrđenja raskida ugovora i predaje u državinu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5431/18 od 01.10.2018. godine, na sednici održanoj 03.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5431/18 od 01.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu, Sudske jedinice u Vrnjačkoj Banji P 21/18 od 17.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog kojim je tražio da sud utvrdi da je dana 29.08.2013. godine raskinut i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužioca i tuženog overen pred Opštinskim sudom u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji Ov .../... od 05.10.2012. godine, što je tuženi dužan da prizna. Stavom drugim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužioca pa je raskinut ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužioca i tuženog overen pred Opštinskim sudom u Kraljevu - Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji, Ov .../... od 05.10.2012. godine, što je tuženi dužan da prizna. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od dana prijema ove presude preda u posed stan koji je predmet ovog spora ispražnjen od lica i stvari. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 275.200,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5431/18 od 01.10.2018. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke tako što je: odbijen eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužioca Privrednog društva „Grolit- Rad“ d.o.o. iz Ostružnice i tuženog AA1 iz ..., overen pred Opštinskim sudom u Kraljevu - Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji pod Ov .../... ; odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od dana prijema presude preda u posed stan koji je predmet ovog spora, ispražnjen od lica i stvari i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 341.200,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blgovremeno izjavio reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao prodavac i tuženi kao kupac zaključili su ugovor o kupoprodaji Ov .../... od 05.10.2012. godine za apartmanski prostor na lokaciji lamela ... na kp.br. .../... KO ... broj ... površine 37,58 m2. U članu 3. ugovora navedeno je da konačna vrednost stana iznosi 15.000 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti 1.721.991,00 dinara, po srednjem kursu NBS na dan uplate (01.10.2012. godine), članom 4. ugovora kupac, sada tuženi obavezao se da iznos od 15.000 evra i iznos od 1.200 evra što čini 8% PDV-a, što ukupno iznosi 16.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti 1.859.750,28 dinara, uplati na račun tužioca do 01.12.2012. godine. Prema članu 5 ugovoreno je da ako kupac ne izvrši obaveze utvrđene ugovorom, kao i u slučaju da se u apartman useli bez saglasnosti prodavca, ugovor se raskida krivicom kupca, jednostranom izjavom prodavca, a ako dođe do raskida ugovora, prema čl. 6 prodavac se obavezuje da kupcu izvrši povraćaj sredstava. Ugovoreno je i da će se primopredaja apartmana izvršiti zapisnički, po dobijanju rešenja o upotrebi objekta i izvršenim plaćanjima po ugovoru od strane kupca, a tužilac se obavezao da po upisu objekta, izvrši upis tuženog na predmetnom apartmanu u zemljišne knjige. Utvrđeno je da je ćerka zakonskog zastupnika tužioca izdala tuženom račun broj .../... dana 06.11.2012. godine na osnovu ugovora Ov.br. .../... za kupovinu predmetnog apartmana u kome se navodi da je avans sa PDV-om plaćen ukupno 1.859.750,28 dinara, koji račun je potpisala i overila pečatom tužioca i uz račun broj .../... tuženom izdala i fiskalni račun na isti iznos. Rešenjem Odseka za urbanizam, ekološke, imovinsko - pravne i stambene poslove, Opštinske uprave, Opštine Vrnjačka Banja broj ...-.../... od 19.07.2017. godine ozakonjen je kolektivni stambeni objekat na kp.br. .../... KO ... u kome se nalazi predmetni apartmanski prostor. Utvrđeno je da je tuženi u državini apartmanskog prostora i da primopredaja istog nije izvršena zapisnički, kako su stranke ugovorile čl. 7 ugovora.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje da cenu iz kupoprodajnog ugovora za sporni apartman, tuženi nije isplatio na način kako je to ugovoreno čl. 3. i 4. ugovora, tj. uplatom na račun tužioca, kao i da je tuženi u predmetni objekat ušao iako nije izvršena zapisnička primopredaja objekta, zbog čega je primenom odredbe čl. 99 st. 1 ZOO koji propisuje da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase, raskinuo ugovor zaključen između parničnih stranaka i obavezao tuženog da predmetni apartman preda tužiocu.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakav zaključak prvostepenog suda jer je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovao svoju presudu, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za raskid ugovora o kupoprodaji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se revizijskim navodima ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava jer je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, za koju je dao jasne, precizne i obrazložene razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da u dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može ako nije nešto drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u članovima ovog zakona raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.

U konkretnoj pravnoj stvari nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom citiranog člana za raskid ugovora o kupoprodaji, s obzirom da je tuženi izvršio svoju obavezu iz predmetnog ugovora, odnosno isplatio kupoprodajnu cenu (nakon čega je ušao i u posed nepokretnosti i nalazi se u državini iste) u prilog koje činjenice je dostavio račun od 06.11.2012.godine kojim je, suprotno revizijskim navodima, dokazao da je kupoprodajnu cenu isplatio, jer je račun overen pečatom tužioca i uz isti je izdat fiskalni račun kao dokaz o uplati gotovine. Neosnovano se revizijom tužioca ukazuje da je isplata kupoprodajne cene na račun tužioca bitan element ugovora o kupoprodaji i da je neuplatom na tekući račun tužioca ugovor ostao neizvršen. Ovo stoga što je tužilac isplatu kupoprodajne cene potvrdio izdavanjem fakture, računa i fiskalnog računa tuženom kojim se evidentira promet i na taj način pristao da primi ispunjenje od strane tuženog i kojim je potvrdio da je izvršen promet nepokretnosti koja je plaćena gotovim novcem. Suprotno revizijskim navodima izdavanje fiskalnog računa u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama ne predstavlja samo prosto evidentiranje ostvarenog prometa već predstavlja i dokaz da je po izdatom računu cena i plaćena, a tužilac suprotne tvrdnje nije dokazao. Tuženi je isplatio kupoprodajnu cenu i ušao u državinu nepokretnosti zbog čega drugostepeni sud pravilno nalazi da je bez uticaja na punovažnost ugovora i činjenica da je tuženi u državinu nepokretnosti stupio pre sačinjavanja zapisnika o primopredaji, jer je stambena zgrada u kojoj se nalazi sporna nepokretnost ozakonjena pet godina nakon isplate cene iz kojih razloga tuženi ne može da trpi štetne posledice nepribavljanja upotrebne dozvole nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji koja obaveza je bila na strani tužioca. Stoga su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje na povredu članova 15. i 17. ZOO jer je tuženi platio vrednost nepokretnosti koju je kupio, za šta je priložio dokaz, a samim tim dokazao i svoju dužnost ispunjenja obaveza iz zaključenog ugovora, iz kojih činjenica se tužbeni zahtev tužioca pokazuje kao neosnovan. Takođe, za napomenuti je da činjenica da je tuženi kupoprodajnu cenu u iznosu od 15.000 evra plus PDV isplatio u gotovini nije od uticaja na punovažnost zaključenog ugovora, s obzirom da je i prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ograničeno gotovinsko plaćanje, tako da lice koje prodaje robu ili vrši uslugu u Republici Srbiji ne sme od stranke da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Dakle, ukoliko bi cena predmetne nepokretnosti bila više od 15.000 evra, prodavac bi na ruke smeo da primi iznos od 15.000 evra, što je ovde i slučaj, dok bi preostali iznos morao da bude transferisan preko računa poslovne banke, a za kršenje ove odredbe propisan je prekršaj, koji ne bi bio razlog za raskid ugovora po samom zakonu.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić