Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac i tužena Specijalna bolnica za oftalmologiju „Miloš Klinika“, Beograd su podneli odgovore na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. i 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenju nižestepenih sudova, tužilac je tužbom (osnovnim zahtevom) tražio da se obaveže tužena Specijalna bolnica za oftalmologiju „Miloš Klinika“ da mu na ime duga isplati 22.942.541,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.09.2019. godine do isplate, dok je za slučaj da ovaj tužbeni zahtev bude pravnosnažno odbijen predložio da se obaveže eventualno tuženi BB na isplatu istog novčanog iznosa sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Podneskom od 30.11.2020. godine tužilac je umesto zahteva postavljenog u tužbi tražio da se oba tužena solidarno obavežu na isplatu tužiocu istog novčanog iznosa. Međutim, taj podnesak je povučen u podnesku tužioca od 21.12.2020. godine, pa sud o preinačenju tužbe nije ni odlučivao. Tužilac se podneskom od 14.12.2020. godine odrekao tužbenog zahteva u odnosu na tuženu Specijalnu bolnicu za oftalmologiju „Miloš klinika“ Beograd.

Polazeći od utvrđenog da se tužilac podneskom od 14.12.2020. godine odrekao tužbenog zahteva u odnosu na tuženu Specijalnu bolnicu za oftalmologiju „Miloš klinika“, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev u odnosu na ovog tuženog primenom člana 349. ZPP.

Po oceni revizijskog suda, imajući u vidu sadržinu tužbenog zahteva, a kod utvrđenog da se tužilac podneskom od 14.12.2020. godine odrekao tužbenog zahteva samo u odnosu na tuženu Specijalnu bolnicu za oftalmologiju „Miloš klinika“ pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev u odnosu na ovog tuženog nalazeći da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za donošenje presude na osnovu odricanja shodno članu 349. ZPP.

Prema članu 206. Zakona o parničnom postupku, tužilac može tužbom da obuhvati dva ili više tuženih i na način što će da traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema tuženom koji je u tužbi prethodno naveden (stav 1.), a na način propisan u stavu 1. ovog člana tužilac može tužbom da obuhvati dva ili više tuženih samo ako prema svakom od njih ističe isti zahtev ili ako prema nekima od njih ističe različite zahteve koji su u međusobnoj vezi, kao i da je isti sud stvarno i mesno nadležan za svaki od zahteva (stav 2.)

Navedenom zakonskom odredbom definisan je institut tzv. supsidijernog suparničarstva zasnovanog tužbom, kojom je određen i redosled tuženih u pogledu mogućnosti usvajanja zahteva, koji isključivo zavisi od volje tužioca i predstavlja eventualno spajanje tužbenih zahteva u subjektivnom smislu. Parnične radnje suparničara tiču se samo onih koje su preduzeli i protivnika, odnosno dispozitivne parnične radnje odnose se samo na one suparničare prema kojima ili od kojih su preduzete. Tužilac može povući tužbu prema bilo kom tuženom, svako od tuženih može priznati tužbeni zahtev ili sa tužiocem zaključiti poravnanje, pri čemu se mora poštovati redosled odlučivanja određen dispozicijom tužioca.

Imajući u vidu sadržinu tužbenog zahteva formulisanog u tužbi, te da se u konkretnom slučaju radi o eventualnom spajanju tužbenih zahteva u subjektivnom smislu shodno navedenoj odredbi člana 206. ZPP, kojim je tužilac odredio redosled tuženih u pogledu mogućnosti usvajanja zahteva, da u postupku nije izvršeno preinačenje tužbe već se tužilac odrekao tužbenog zahteva samo u odnosu na tuženu Specijalnu bolnicu za oftalmologiju „Miloš klinika“ Beograd, to je pravilna odluka nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva u odnosu na ovog tuženog donošenjem presude na osnovu odricanja.

Članom 349. stavom 1. ZPP, propisano je da ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva, sud će bez daljeg raspravljanja da donese presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja), stavom 3. istog člana propisano je da sud neće da donese presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni uslovi, ako nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolažu (član 3. stav 3). Prema Zakonu o parničnom postupku, odricanje od tužbenog zahteva je jedan od načina raspolaganja tužbenim zahtevom (dispozitivna parnična radnja), iz čega sledi da odricanje od tužbenog zahteva ima samo prirodu parnične radnje.

Suprotno revizijskim navodima, u konkretnom slučaju bili su ispunjeni uslovi za donošenje presude na osnovu odricanja samo u odnosu na tuženu Specijalnu bolnicu za oftalmologiju „Miloš klinika“ Beograd, pa nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6. ZPP koja je revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke presude. Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužene Specijalne bolnice za oftalmologiju „Miloš klinika“ Beograd za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković