U IMA NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje mal.K.T. iz S., koju zastupaju zakonski zastupnik – majka J.P. iz S. i O.J., advokat iz S., protiv tuženog K.T. iz S., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 299/15 od 22.07.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 299/15 od 22.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P2 174/15 od 18.05.2015. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev, izmenjena obaveza tuženog, obavezan tuženi da doprinosi za zakonsko izdržavanje tužilje iznosom od 7.000,00 dinara mesečno počev od dana podnošenja tužbe 09.03.2015. godine pa u buduće dok zakonski uslovi za to postoje i da isplati dospele a neplaćene iznose odjednom u roku od 15 dana od prijema presude a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od padanja u docnju do isplate. U preostalom delu iznad dosuđenog odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev radi plaćanja doprinosa za izdržavanja deteta za daljih 3.000,00 dinara počev od 09.03.2015. godine i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 299/15 od 22.07.2015. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda u pobijanom odbijajućem delu i delu odluke o troškovima spora. Odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavila reviziju tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima spora.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) i nalazi da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja drugostepene odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud vodi računa po službenoj dužnosti. Povodom ukazane bitne povrede parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, isticanjem da su nelegalne i neustavne odluke o izboru sudija, tužilaca, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da nije nadležan za preispitivanje pravilnosti izbora sudija i donetih odluka o konstituisanju VSS i DVT. Nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 352. Zakona o parničnom postupku propuštanjem da se javno objavi pobijana odluka, jer je takva obaveza prema članu 385. stav 1. istog zakona propisana isključivo kada drugostepeni sud odlučuje o žalbi nakon zakazane rasprave. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije prema članu 407. istog zakona.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Subotici P2 552/13 d 27.08.2013. godine maloletna ćerka stranaka K.T., rođena 22.09.2005. godine poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci uz obavezu oca – tuženog da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 2.500,00 dinara, počev od 27.08.2013. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi. U vreme donošenja te odluke tuženi je radio sezonske poslove „na crno“ u građevinarstvu i ostvarivao je zaradu od 20.000,00 dinara mesečno, živeo je sa majkom i starijim bratom u kući majke. Mal. K. je u to vreme živela sa majkom i bakom po majci u konfornoj kući koju su iznajmile u zakup. Majka tužilje je bila na probnom radu kao dispečer. Tokom ove parnice tuženi je takođe bez zaposlenja, radi fizičke poslove i mesečno ostvaruje oko 15.000,00 dinara. Živi u domaćinstvu sa majkom u kući vlasništvo majke, koja je penzioner. Majka deteta je zaposlena na neodređeno vreme na mestu administrativnog tehničara u DOO O.0. sa zaradom od 20.690,00 dinara i ima mogućnost za zaradu od još 3.000,00 dinara prekovremenim radom. Prima dečiji dodatak u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno. Zakupnina za kuću u kojoj živi sa tužiljom i majkom iznosi 11.000,00 dinara, režija od 8.000,00 do 9.000,00 dinara, grejanje u sezoni 10.000,00 dinara.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 6, 164. stav 1. 73, 160, 162, 161. i 266. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta delimičnim povećanjem doprinosa oca za izdržavanje i delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Suprotno navodima revizije visina izdržavanja je odmerena pravilnom ocenom svih relevantnih kriterijuma, propisanih članom 160. Porodičnog zakona i okolnosti konkretnog slučaja uz pravilno vrednovanje potreba maloletnog deteta, standarda roditelja i mogućosti tuženog. Revizijom se neosnovano osporava visina dosuđenog izdržavanja ukazivanjem na visinu iznosa naknade, koju država isplaćuje hraniteljskim porodicama za staranje o deci. Minimalna suma izdržavanja predstavlja korektivni faktor za utvrđenje ukupnog iznosa zadovoljavanja mesečnih potreba izdržavanog lica a ne osnovicu u odnosu na koju se određuje visina obaveze izdržavanja.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.