Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 18/20), i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 03.04.2014. godine sa tuženom zaključio ugovor (polisu) o osiguranju imovine sa određenim trajanjem, za period od 05.04.2014. godine do 05.04.2015. godine. Predmet osiguranja je bio jednosoban stan br. .. u prizemlju, ulaz br. .. u objektu – zgradi Po+Pr3+2 Pk u mestu ..., Opština ..., u Ulici ... br. .., građevinske vrednosti, prema nalazu ovlašćenog sudskog veštaka, 2.879.796,00 dinara. Osigurani rizici, po navedenoj polisi su bili osiguranje od požara i drugih opasnosti, izlivanje vode iz instalacije i zemljotres. Tužilac je tuženoj, kao osiguravaču 02.06.2014. godine prijavio štetu. U zapisniku o izviđaju i proceni štete sastavljenom od strane tužene 13.06.2014. godine konstatovano je da je 15.05.2014. godine, usled jakih padavina došlo do velikog rasta reka Kolubare i Tamnave, usled čega je došlo do vraćanja kanalizacije, pa je prvo došlo do izbijanja vode iz kanalizacionih delova. U obrazloženju odluke o likvidaciji štete od 23.06.2014. godine konstatovano je da je do oštećenja građevinskog objekta i stvari došlo usled poplave, te da, kako nije posebno ugovoren dopunski rizik za poplavu, bujicu i visoku vodu, da tužilac nema pravo na naknadu u smislu člana 11. stav 3. tačka 5. Uslova za osiguranje od požara i nekih drugih opasnosti. Tužilac je uložio prigovor na navedenu odluku o likvidaciji štete. Prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke vrednost izvedenih sanacionih građevinskih radova na stanu tužioca iznosi 540.145,55 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da događaj od 15.05.2014. godine predstavlja osigurani slučaj, budući da je neposredni uzrok štete na stanu tužioca izlivanje vode iz instalacija, a što je kao osigurani rizik obuhvaćeno polisom osiguranja, zbog čega je obavezao tuženu da tužiocu naknadi štetu u visini od 540.145,55 dinara sa kamatom, primenom člana 898.,919. i 925. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 897. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizacije za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo. Članom 902. stavom 1. istog zakona propisano je da u polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, rizik obuhvaćen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokrića, sva ta osiguranja ili da je osiguranje neograničeno; premija ili doprinos, datum izdanja polise i potpisi ugovornih strana, stavom 3. propisano je da je osiguravač dužan upozoriti ugovarača osiguranja da su opšti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu štampani na samoj polisi, dok je stavom 4. istog člana propisano da izvršenje obaveze iz prethodnog stava mora biti konstatovano na polisi. Članom 919. stavom 1. istog zakona propisano je da kada se dogodi osigurani slučaj, osiguravač je dužan isplatiti naknadu ili svotu određenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne može biti duži od 14 dana, računajući od kada je osiguravač dobio obaveštenje da se osigurani slučaj dogodio.

Uslovima za osiguranje od požara i nekih drugih opasnosti tužene, koji je sastavni deo ugovora o osiguranju, članom 2. propisane su osigurane opasnosti (rizici) i to stavom prvim su propisani osnovni rizici, a stavom drugim da ako se posebno ugovori i plati dodatna premija, osiguravajuća zaštita se proširuje na jedan ili više dopunskih rizika koji su potom taksativno navedeni, između ostalog tačkom 1. poplava, bujica i visoka voda, a tačkom 6. izlivanje vode iz instalacije. Članom 11. propisano je da se poplavom smatra stihijsko neočekivano plavljenje terena stalnih voda, usled toga što se voda izlila iz korita ili provalila odbrambeni nasip ili branu, izlivanje vode usled izvanredno visoke plime i talasa na moru i jezerima neobične jačine, kao i od nadolaženja vode iz veštačkih jezera, kao i neočekivano plavljenje terena usled naglo formirane velike količine vodene mase koja nastaje kao posledica provale oblaka (stav 1), a stavom 3. tačkom 5. propisano je da štete od plavljenja vode izlivene iz kanalizacione mreže nisu obuhvaćene osiguranjem, osim ako je do izlivanja došlo usled poplave i bujice. Članom 12. propisano je da se izlivanje vode smatra svako neočekivano izlivanje vode iz vodovodnih, odvodnih i toplovodnih instalacije koje pripadaju objektu, kao i iz uređaja za grejanje toplom vodom, parno grejanje i iz drugih uređaja i aparata koji su priključeni na vodovodne i odvodne instalacije u objektu – zbog oštećenja ili začepljenja tih instalacija, uređaja i aparata (stav 1.).

Kod utvrđenog da je ugovorom o osiguranju, koji je zaključen između stranaka ugovorena isplata osigurane sume u slučaju izlivanja vode iz instalacija, a ne i u slučaju poplava, to događaj od 15.05.2014. godine ne predstavlja osigurani slučaj, jer je poplava neposredni uzrok štete, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud, a ne oštećenje ili začepljenje instalacija u smislu člana 12. stav 1. navedenih uslova, pa kako polisom osiguranja nije ugovoren dopunski rizik „poplave, bujice i visoke vode“ u smislu člana 11. stav 3. tačka 5. Uslova za osiguranje, to tuženi, kao osiguravač nije u obavezi da plati štetu tužiocu, sa kojih razloga je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbi člana 902., 919. Zakona o obligacionim odnosima i Uslova za osiguranje od požara i nekih drugih opasnosti tužene.

Sa napred navedenih razloga, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, sa kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić