Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marina Stojanović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sudskog poravnanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3984/2019 od 14.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3984/2019 od 14.11.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3984/2019 od 14.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5582/18 od 10.05.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi prema tuženom da je ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo sudsko poravnanje zaključeno pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P 3643/04 na ročištu održanom dana 19.11.2004. godine, kojim je obavezan tuženi, ovde tužilac AA, da tužiocu, ovde tuženom BB, na ime duga isplati iznos od 22.500 evra u dinarskoj protivvrednosti sa domicilnom kamatom zemlje valute počev od 04.09.2003. godine do isplate sa rokom isplate počev od 01.01.2005. godine do 31.05.2005. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 123.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3984/2019 od 14.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 5582/18 od 10.05.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljnosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za utvrđenje da je ništavo i ne proizvodi pravno dejstvo sudsko poravnanje zaključeno pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P 3643/04 od 19.11.2004. godine, uz obrazloženje da je osporeno sudsko poravnanje zaključeno u svemu sa članom 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i da kao takvo proizivodi pravno dejstvo, pa činjenica da je u tom postupku, prilikom zaključenja poravnanja, a uz prethodni dogovor parničnih stranaka, tuženog AA zastupala advokat Jasmina Minić, koja je pre zaključenog poravnalja zastupala i tužioca po zameničkom punomoćju na jednom ročištu, ne utiče na punovažnost istog, imajući u vidu da je angažovani advokat preduzela pravnu radnju – zaključenja sudskog poravnanja, u skladu sa izdtim punomoćjem i u granicama datog ovlašćenja.

Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu sudske zaštite kao i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potrebe za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Iz izloženih razloga, posebna reviziaj nije dozvoljena primenom lana 404. ZPP, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Ocenom člana 403. stav 2. ZPP koji se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta dana 03.03.2017. godine, a vrednost spora označenog u tužbi je 2.767.500,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovisnko pravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić