Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21638/2024
08.11.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Stanković, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Irene Vuković, članova veća, u predmetu predlagača AA iz ..., koga zastupa Tamara Panić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača BB iz ..., koju zastupa Marko Pekić advokat iz ..., radi odlučivanja o zahtevu Ministarstva pravde Republike Srbije, a prema Konvenciji o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 2946/24 od 19.06.2024. godine, u sednici održanoj 08.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 2946/24 od 19.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu R4 1/23 od 20. 03.2024. godine, prvim stavom izreke, odbijen je zahtev predlagača za vraćanje maloletne dece VV, rođene dana ...2009. godine i GG, rođenog dana ...2013. godine. Drugim stavom izreke obavezan je predlagač da protivniku predlagača naknadi troškove postupka u iznosu od 254.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 2946/24 od 19.06.2024. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu R4 1/23 od 20.03.2024. godine. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Ciljevi Konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece („Službeni list SFRJ“, međunarodni ugovori broj 7/91) – u daljem tekstu Konvencija, u smislu člana 1. su: a) da obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici; b) da se prava na staranje i viđanje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici.

Postupak za povratak deteta koji sprovode sudovi ili upravni organi je hitan (člana 11. stav 1. Konvencije), a posle 6 nedelja od dana pokretanja postupka lice iz člana 11. stav 2. ove Konvencije, ima pravo da traži obrazloženje zbog odlaganja.

Prema odredbama člana 12. stav 1. navedene Konvencije, ako je dete nezakonito odvedeno ili zadržano u smislu člana 3. Konvencije, a na dan početka postupka pred sudskim ili upravnim organom države ugovornice, u kojoj se dete nalazi, je proteklo manje od godinu dana od dana nezakonitog odvođenja ili zadržavanja deteta, odnosni nadležni organ će naložiti hitan povratak deteta.

Odluka na osnovu ove Konvencije, u smislu člana 19, u vezi sa povratkom deteta neće se smatrati meritornom o bilo kom pitanju u vezi sa pravom na staranje.

Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredaba člana 1. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku izdavanja naloga za povratak deteta primenjuju se opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupku, jer se ne radi o sporu za zaštitu povređenog ili ugroženog prava da bi se neposredno mogle primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku, s obzirom na odredbe člana 19. ove Konvencije koja određuje pravnu prirodu naloga o povratku deteta, kao nemeritorne odluke.

Ocenjujući dozvoljenost revizije protivnika predlagača, protiv navedene drugostepene odluke u smislu člana 410. tačka 5. ZPP u vezi sa članom 27. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je zaključio da postupak izdavanja naloga za povratak deteta u smislu člana 3. i 14. u vezi člana 19. navedne Konvencije po svojoj pravnoj prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje već hitnog izvršnog naloga za povratak deteta, kao privremene mere sui generis (privremene odluke posebne vrste) kojom se postupak odlučivanja o pravu na staranje deteta ne završava i utvrdio je da je revizija predlagača u ovoj vanparničnoj stvari, za izdavanje naloga o povratku maloletne dece, državljana Republike Srbije na teritoriju Bosne i Hercegovine, kao države ugovornice i potpisnice ove konvencije, nedozvoljena.

Na osnovu člana 410. ZPP, odlučeno je kao u izreci.