U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Cvetanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2349/22 od 06.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2349/22 od 06.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu P 19/21 od 07.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi, da tužiocu plati novčani iznos od 99.433 evra u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji je važio u trenutku ispunjenja obaveze, sa kamatom po stopi Centralne evropske banke, počev od 09.05.2006. godine pa do konačne isplate, kao neosnovan; stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 966.000,00 dinara, a u slučaju docnje sa isplatom, sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2349/22 od 06.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Leskovcu P 19/21 od 07.06.2022. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijlanog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, ... 18/20) i ocenio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u prijateljskim odnosima. Tuženi je u više navrata pozajmljivao novčane iznose od tužioca, sa kamatom od 5% do 10% na mesečnom nivou, čiji prijem je potvrđivao pisanim priznanicama, koje je samo tuženi kao zajmoprimac potpisivao. Tuženi je delimično vraćao dug tužiocu, pa se isti kontinuirano uvećavao zbog visoke kamate, zbog čega je dugovanje tuženog bilo revidirano izdavanjem priznanica koje proizilaze iz istog duga. Tužilac je pokrenuo ovu parnicu tražeći da se tuženi obaveže da mu vrati dug od 99.433 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu važećem u trenutku ispunjenja obaveze sa pripadajućom kamatom počev od 09.05.2006. godina pa do isplate, sa pozivom na priznanicu od 08.04.2006. godine. Po navedenoj priznanici tuženi je svojim potpisom potvrdio da je od tužioca primio 24.433 evra, što sa prethodno primljenih 75.000 evra čini utuženi iznos od 99.433 evra, sa obavezom vraćanja tog iznosa do 08.05.2006. godine, nakon čega će tužilac izdati posebnu priznanicu da je dug izmiren. Tuženi nije osporio validnost navedene priznanice, ali je tvrdio da je ista stavljena van snage izdavanjem nove priznanice od 26.05.2006. godine, koja nosi oznaku 1/5 i prema kojoj dug tuženog iznosi 136.800 evra sa rokom vraćanja do 26.06.2006. godine, u koji iznos ulazi i iznos od 99.433 evra iz priznanice od 08.04.2006. godine. Istog dana 26.05.2006. godine sačinjena je i priznanica 2/5 po kojoj je tuženi primio od tužioca iznos od 136.800 evra na ime kupoprodajne cene nekretnine na kp br. .. KO ... . Tužilac kao kupac i tuženi kao prodavac zaključili su 26.05.2006. godine ugovor o kupoprodaji nepokretnosti na kp br. .. KO ... po ceni od 136.800 evra koji ugovor je overen u Opštinskom sudu u Leskovcu Ov. br. 6128/06 dana 19.06.2006. godine. Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4206/11 od 18.02.2016. godine utvrđeno je da je kupoprodajni ugovor Ov. br. 6128/06 od 19.06.2006. godine ništav jer je simulovan i prikriva ugovor o zajmu. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je u periodu od 2006. do 2009. godine sa računa tri privredna subjekta, čiji su vlasnici tuženi i članovi njegove porodice na račun tužioca uplaćen iznos od 190.723,81 evra. Navedeni nalaz tužilac nije osporio. Tužilac tuženom nikada nije izdao priznanicu o bilo kom vraćenom dugu.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava – člana 557. – 562. ZOO odbili tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Prema članu 262. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, poverilac u obligacionom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno i u svemu kako ona glasi.

Članom 557. stav 1. ZOO propisano je da se zajmodavac obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta.

Prema članu 562. stav 1. ZOO, zajmoprimac je dužan da vrati u ugovorenom roku istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u situaciji kada postoji više sukcesivnih priznanica o zajmu, poslednjom priznanicom, u konkretnom slučaju priznanicom 1/5 od 26.05.2006. godine, obuhvaćeno je celokupno dugovanje tuženog prema tužiocu u iznosu od 136.800 evra. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke nesporno je utvrđeno da je u periodu od 2006. do 2009. godine sa računa tri privredna subjekta, čiji su vlasnici tuženi i članovi njegove porodice, na račun tužioca uplaćen iznos od 190.723,81 evro. Navedene uplate su se odnosile na vraćanje duga tuženog tužiocu po osnovu priznanice 1/5 od 26.05.2006. godine u iznosu od 136.800 evra, u kojoj je obuhvaćeno i dugovanje od 99.433 evra, koje je predmet ove parnice. Tužilac u smislu člana 231. stav 2. ZPP nije dokazao da je dana 26.05.2006. godine tuženom pozajmio iznos od 136.800 evra (po priznanici 1/5) i da je istog dana tuženom isplatio kupoprodajnu cenu nepokretnosti u identičnom iznosu od 136.800 evra (po priznanici 2/5), kod činjenice da je presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4206/11 od 18.02.2016. godine utvrđeno da je kupoprodajni ugovor među parničnim strankama Ov. br. 6128/06 od 19.06.2006. godine ništav, jer je simulovan i prikriva ugovor o zajmu. Zbog navedenog nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 231. stav 1. ZPP zaključili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan u smislu člana 557. – 562. ZOO, a za svoje odluke dali su jasne i valjane razloge koje prihvata i na koje upućuje i ovaj sud.

Sa iznetih razloga, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, a revizijsko ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta na osnovu člana 153. i 154. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić