Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 21644/2022
19.01.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Marinković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i Preduzeća za promet na veliko i malo, proizvodnju i usluge Autoprofesional Milenković DOO Svrljig, koje zastupa punomoćnik Dragan Lazarević, advokat iz ..., radi raskida ugovora i isplate duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2203/22 od 30.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 19.01.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 2203/22 od 30.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda suda u Nišu P 8/2020 od 14.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je osnovni tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je dana 01.01.2009. godine po sili zakona raskinut ugovor o kupoprodaji opreme i aparata – uređaja, navedenih u tom stavu izreke, koji je zaključen između tužioca i tuženog, da se tuženi obaveže da navedenu opremu i aparate preda - vrati tužiocu u svojinu i državinu, s tim što se ove obaveze može osloboditi ako isplati tužiocu ugovorenu kupoprodajnu cenu 1.923.108,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2009. godine, pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se raskine ugovor zaključen dana 01.01.2009. godine, o kupoprodaji opreme i aparata – uređaja, navedenih u tom stavu izreke i da se tuženi obaveže da opremu i aparate, nabrojane u izreci, preda - vrati tužiocu u svojinu i državinu, s tim što se ove obaveze može osloboditi ako isplati tužiocu ugovorenu kupoprodajnu cenu 1.923.108,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2009. godine, pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da isplati tužiocu, na ime duga, za prodate pobrojane stvari, iznos od 352.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 01.01.2009. godine, pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužba je povučena u odnosu na tuženog Autoprofesional Milenković DOO Svrljig. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2203/19 od 14.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda suda u Nišu P 8/2020 od 14.04.2019. godine, u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke. 

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac iz razloga propisanih Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP).

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3, članom 28. stav 1, članom 30. stav 1. i članom 33. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnom sporu kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema odredbi člana 28. stav 1. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom člana 30. stav 1. ZPP, propisano je da ako jedna tužba protiv istog tuženog obuhvata više zahteva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu, nadležnost se određuje prema zbiru vrednosti svih zahteva, dok je odrebom člana 33. stav 1. istog zakona propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos.

Tužilac je podneo tužbu 04.05. 2018. godine, radi raskida ugovora, predaje stvari i isplate iznosa 352.000,00 dinara, na ime duga. Tužba sadrži fakultativno ovlašćenje da se tuženi može osloboditi obaveze predaje stvari, isplatom iznosa 1.923.108,00 dinara, a u tužbi i uvodu prvostepene presude, kao vrednost predmeta spora, naveden je iznos 4.435.108,00 dinara.

Imajući u vidu citirane odredbe zakona i sadržinu tužbenog zahteva, vrednost predmeta spora u odnosu na nenovčani imovinsko-pravni zahtev sa fakultativnim ovlašćenjem, u smislu člana 33. stav 1. ZPP, iznosi 1.923.108,00 dinara, dok je vrednost predmeta spora u odnosu na novčani imovinsko-pravni zahtev 352.000,00 dinara, što u zbiru predstavlja merodavnu vrednost za utvrđivanje prava na reviziju od 2.275.108,00 dinara, kao dinarsku protivvrednost od 19.250,33 evra (po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, 1 evro je vredeo 118.1854 dinara).

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 dinara po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.