Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Gordane Džakula i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milisav Vasić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o kupoprodaji, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1866/20 od 12.11.2020. godine, u sednici održanoj 04.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1866/20 od 12.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1866/20 od 12.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1626/2018 od 03.03.2020. godine, prvim stavom izreke, utvrđeno je da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen u Loznici dana 03.07.2018. godine, kojim je tužena od tužilje kupila poslovni prostor u Loznici u ulici ..., neto površine 34,43m2, sagrađen na kp.br. .. KO ..., za ukupnu kupoprodajnu cenu u iznosu od 8.000 evra, ništav i ne proizvodi pravno dejstvo, što je tužena dužna priznati i trpeti, te da se obaveže da ovaj poslovni prostor preda u državinu tužilji. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 28.300,00 dinara.

Rešenjem o ispravci Osnovnog suda u Loznici P 1626/2018 od 06.04.2020. godine, ispravljena je prvostepena presuda u stavu 2. izreke koji se odnosi na troškove parničnog postupka, tako što umesto iznosa od 28.300,00 dinara treba da stoji iznos od 35.800,00 dinara, kao i u obrazloženju na strani 5., stav 2., red 13., tako što umesto datuma 03.07.2017. godine treba da stoji datum 03.07.2018. godine, dok u preostalom delu presuda je neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1866/20 od 12.11.2020. godine, prvim stavom izreke, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda i rešenje o ispravci potvrđeni.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), a radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg intresa i radi novog tumačenja prava.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, usvojen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi ništavost ugovora o kupoprodaji zaključenog između tužilje i tužene, sa obrazloženjem da je isti ništav u smislu odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima jer ne ispunjava uslove za punovažnost u pogledu forme i sadržine u skladu sa važećim odredbama materijalnog prava. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi novog tumačenja prava. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem da pisani neovereni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti i momenat stupanja tužene u posrednu državinu te nepokretnosti, predstavljaju osnov za sticanje prava svojine na nepokretnosti koja je predmet ugovora putem održaja, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora o kupoprodaji podneta je 18.12.2018. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 10.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić