U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vera Eraković, advokat iz ..., radi supružničkog izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 33/2021 od 26.01.2021. godine, u sednici održanoj 20.05.2021.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 33/2021 od 26.01.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 188/20 od 12.11.2020. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je dana 28.02.2020. godine prestala obaveza tužioca da doprinosi izdržavanju tužene iznosom od 20% od zarade koju ostvaruje, a po osnovu supružničkog izdržavanja i ukinuto izdržavanje tuženoj ustanovljeno presudom Opštinskog suda u Nišu P 244/09 od 05.02.2009. godine. Drugim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 33/2021 od 26.01.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu P 244/09 od 05.02.2009. godine, razveden je brak stranaka, i obavezan ovde tužilac da doprinosi izdržavanju ovde tužene iznosom od 20% od zarade koju ostvaruje počev od 20.01.2009. godine, dok za to postoje zakonski razlozi. Tužilac i tužena žive u zajedničkom domaćinstvu i nakon razvoda braka, sa punoletnim sinom koji je u radnom odnosu, dok je ćerka udata i ne živi sa roditeljima. Tužiocu se odbija 20%, od penzije koju ostvaruje kod RF PIO, a na ime izdržavanja tužene. Prema rešenju nadležnog organa od 17.06.2011. godine o proceni radne sposobnosti tužene, teškoće i prepreke kod tužene su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja tužene. Tužena ne poseduje nepokretnosti na svoje ime, a oglašena je za naslednika iza pokojnog oca na nepokretnostima bliže određenim u samom rešenju o nasleđivanju, zajedno sa svojim bratom i sestrom. Tužena od 1998. godine, pa nakon razvoda braka nije nigde radila, jer joj je tužilac pretio da će joj ukinuti supružničko izdržavanje, nije korisnik invalidske penzije i nije tražila procenu radne sposobnosti u skorije vreme.Osim toga, tužena je prijavljena na evidenciji nezaposlenih lica, materijalno joj pomažu i deca, a bila je korisnik socijalne pomoći u periodu od 21.03.2019. godine do 21.11.2019. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca nalazeći da su ispunjeni uslovi da se utvrdi prestanak njegove obaveze supružanskog izdržavanja tužene.

Prema odredbi člana 163. Porodičnog zakona (,,Službeni glasnik RS'' 18/05, 72/11 i 6/15), izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina (stav 2.), a izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina, ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi (stav 3.).Članom 167. stav 1. tačka 1. istog zakona, propisano je da izdržavanje prestaje kada istekne vreme trajanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva.

Naime, u ovom slučaju izdržavanje tužene bilo je određeno pravnosnažnom sudskom odlukom počev od 20.01.2009. godine, dok za to postoje zakonski razlozi, koji rok, u smislu člana 163. Porodičnog zakona je istekao 20.01.2014. godine, pa je sa tim danom prestalo pravo tužene na izdržavanje. Bez zahteva poverioca izdržavanja i dokazivanja neophodnih činjenica o postojanju naročito opravdanih razloga koji ga sprečavaju da radi, izdržavanje ne može biti produženo. Kako je izdržavanje prestalo istekom vremena trajanja izdržavanja, pravilno je drugostepeni sud primenom navedenih zakonskih odredbi zaključio da je tužbeni zahtev tužioca za prestanak supružanskog izdržavanja osnovan.

Nisu osnovani revizijski navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava osporavanjem zaključka nižestepenih sudova da se tužba za produženje izdržavanja mora podneti pre isteka roka od pet godina. Naime, ova obaveza poverioca izdržavanja proizilazi iz same sadržine citiranih zakonskih odredbi koje određuju trajanje izdržavanja supružnika. Naime, bez obzira da li je izdržavanje ograničeno ili ne sudskom odlukom, trajanje izdržavanja ograničeno je zakonom na rok od pet godina. Istekom tog roka, bez zahteva za produženje izdržavanja koji se mora podneti do isteka roka od pet godina, izdržavanje ne može biti produženo jer prestaje po zakonu, samim istekom vremena trajanja i ne može se ponovo ostvariti. Kod navedenog, bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje da u presudi nije ograničeno vreme trajanja izdržavanja. Osim toga, irelevantni su i revizijski navodi o ispunjenosti uslova za produženje izdržavanja tuženoj zbog naročito opravdanih razloga koji je sprečavaju da radi a koji se tiču njenog zdravstvenog stanja.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno ocenjeni od strane drugostepenog suda i osporava ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati u skladu sa odredbom člana 414. stav 2. ZPP.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužilje i odlučio kao u stavu prvom izreke primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić