Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 924/22 od 02.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se navodima revizije ukazuje nije propisana kao revizijski razlog odredbom člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je suvlasnik sa 6/12 idealnih delova nepokretnosti – stambene zgrade koja se nalazi u Beogradu u ulici ... broj .., na kp. br. .., površine 565 m2, upisana u list nepokretnosti .. KO ... . Suvlasnik na drugoj polovini nepokretnosti bio je tuženi BB, na osnovu rešenja o nasleđivanju i ugovora o poklonu. Tužilac koristi polovinu zgrade koja gleda na dvorište, a tuženi BB je koristio polovinu zgrade koja gleda na ulicu. Dana 26.06.2020. godine, tuženi BB je sa tuženim „Domil“ DOO zaključio ugovor o zameni nepokretnosti kojim je pravo svojine na 1/2 opisane stambene zgrade dao u zamenu za pravo svojine na stanu broj .. površine 74,21 m2, po strukturi trosoban na šestom spratu i dva parking mesta u podzemnoj garaži na drugom nivou sve u stambenom objektu koji je izgrađen u ulici ... broj .., u Beogradu na kp.br. .. KO ... upisanom u list nepokretnosti broj .. KO ... . Prilikom zaključenja ugovora o razmeni ugovarači su konstatovali da vrednosti zamenjenih nepokretnosti nisu jednake, te da postoji razlika od 60.000 evra u korist nepokretnosti koju ugovarač BB daje u zamenu, zbog čega se drugi ugovarač „Domil“ DOO obavezao da mu isplati navedeni iznos prenosom novca na njegov devizni račun. Tuženi „Domil“ DOO je izvršio uplatu ovog iznosa, a ugovarači, ovde tuženi su ušli u posed razmenjenih nepokretnosti i to konstatovali u zapisnicima o primopredaji. Posle zaključenja ugovora o razmeni tuženi „Domil“ DOO je upisan u javne knjige kao suvlasnik sa 6/12 idealnih delova nepokretnosti u ulici ... broj .., a dopisom od 08.07.2020. godine, ponudio je tužiocu na prodaju 1/2 svog suvlasničkog udela stečenog po osnovu ugovora o razmeni sa tuženim BB.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo iz člana 5. Zakona o prometu nepokretnosti, 103. i 139. Zakona o obligacionim odnosima, kao i člana 66. tog zakona i odbili tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Tužilac je kao suvlasnik razmenjene nepokretnosti, tužbom tražio utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o razmeni zbog povrede prava preče kupovine. Prema članu 5. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ broj 93/14, 121/14 i 6/15) suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan da je da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima. Po članu 10. stav 1. tog zakona ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom da zahteva da se ugovor o prodaji nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu i da se nepokretnost njemu proda i preda pod istim uslovima. Sledi da je pretpostavka za realizaciju prava preče kupovine namera vlasnika nepokretnosti da tu nepokrtnost proda, a ne da je zameni. Samo u slučaju prodaje imalac prava preče kupovine može da ispuni obavezu kupca nepokretnosti plaćanjem kupoprodajne cene. U slučaju razmene nepokretnosti to nije moguće, jer je svaka nepokretnost stvar za sebe. Osim toga, zaštita imaoca prava preče kupovine po članu 10. Zakona o prometu nepokretnosti, ostvaruje se tužbom sa zahtevom da se ugovor o prodaji nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu i da se nepokretnost njemu proda i preda pod istim uslovima, pa otuda i u slučaju kada je ugovorom o razmeni utvrđena i plaćena razlika u vrednosti nepokretnosti u novcu, imalac prava preče kupovine ne bi mogao pobijati takav ugovor o zameni sa zahtevom da mu otuđilac te nepokretnosti istu proda po određenoj ceni, jer ne postoji mogućnost da mu prenese u svojinu nepokretnost koju ovaj dobija razmenom. Kod takvog stanja stvari, u konkretnom slučaju nije povređeno pravo preče kupovine tužioca, kao suvlasnika nepokretnosti, niti su ispunjeni uslovi za ništavost predmetnog ugovora po odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi su zaključili ugovor o zameni nepokretnosti i kao ugovarači svoje odnose uredili po slobodnoj volji i u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, koji je u potpunosti izvršen, a tuženi upisan kao suvlasnik u javne knjige razmenjene nepokretnosti, pa suprotno navodima revizije, ugovor o zameni ne prikriva neki drugi pravni posao (prividan ugovor) u smislu odredbi člana 66. ZOO. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužilac u reviziji ukazuje da u postupku nije utvrđena vrednost razmenjenih nepokretnosti, te da ugovorna obaveza drugotuženog da prvotuženom isplati 60.000 evra ne odgovara realnoj vrednosti razmenjenih nepokretnosti, čime se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog zbog koga se revizija može izjaviti. Po članu 407. stav 2. ZPP, revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, a to ovde nije slučaj.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković