Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20), koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 202. Porodičnog zakona, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene procesnih odredaba, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom neosnovano ukazuje. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi s članom 8. ZPP, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom. Ukazivanje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja razlog iz člana 407. stav 1. ZPP zbog koga bi se revizija mogla izjaviti.

Prema činjeničnom stanju na kojem je zasnovana pobijana odluka, tužena AA (rođena ...), zasnovala je 2004. godine vanbračnu zajednicu sa BB, sa kojim ima dvoje maloletne dece, ćerku VV (rođena ...) i sina GG (rođen ...). Tužena sa porodicom živi u ... od maja 2020. godine. Maloletna ćerka tužene je učenica srednje ... škole u ... i dobro je socijalno uklopljena, ali više ne postiže vrlo dobar uspeh u školi, zbog čega joj roditelji brane izlaske radnim danima. Sa roditeljima je došla u sukob kada su saznali da je bila izložena internet nasilju (njen bivši dečko je objavio snimak njihovog seksualnog odnosa). Između nje i tužene došlo je do fizičkog sukoba 25.05.2021. godine uveče, u prisustvu svedoka porodičnog poznanika DD (otac je bio odsutan tom prilikom), koji je započeo prepirkom zbog zabrane da izađe to veče, a rezultirao time što je tužena odgurnula ćerku koja je izgubila ravnotežu, pala i udarila glavom o pod. Nakon što ju je posle 3-4 minuta svedok podigao s poda, ćerka tužene je istrčala i pobegla. Tek oko ponoći iste večeri, svedok je ugledao ćerku tužene i povezao je svojoj kući (ona je pretila samoubistvom ako je odvede njenoj kući), gde je prespavala sa njegovom decom, o čemu je on ujutru obavestio policiju, koja ju je nakon razgovora, vratila kod svedoka. Prilikom pregleda 26.05.2021. godine konstatovano je da se ćerka tužene žali da već mesec dana trpi nasilje od strane roditelja, da ne želi da se vrati u porodičnu kuću, da je pala prethodne večeri kada ju je majka gurnula i odmah nakon toga ustala, da nema vidljivih hematoma, a 27.05.2022. godine joj je konstatovana površinska povreda potiljka glave. Tuženoj je policija izrekla hitnu meru privremenog udaljenja iz stana u ... i privremenu zabranu da kontaktira ćerku i prilazi joj 48 sati počev od 26.05.2021. godine, a Osnovni sud u Vrbasu je 28.05.2021. godine (na predlog OJT u Vrbasu) produžio meru za još 30 dana.

Organ starateljstva je ćerki tužene postavio privremenog staratelja, najpre DD, rukovodeći se njenim najboljim interesom i željom, ali i time da niko od srodnika nije želeo da je primi, a 07.06.2021. godine svog master psihologa. Nakon što je 08.06.2021. godine otac preuzeo brigu o ćerki i vratio je kući, privremeno starateljstvo je prestalo 09.06.2021. godine. Mal. ćerka tužene rekla je u kasnije datim iskazima da sad ima bolju komunikacija sa roditeljima, da među njima nije bilo svađe, da sluša majku, da ništa ne radi bez pitanja i da se dogovaraju u svakom pogledu.

Stručna procena organa starateljstva je da je ćerka tužene imala autentičan strah da će tužena ponoviti nasilje nad njom nakon događaja od 25.05.2021. godine, da je u dužem vremenskom periodu bila izložena vređanju, prvenstveno od strane majke, ali i drugih članova porodice, da ponašanje roditelja prelazi granicu vaspitnih mera, da se trenutna situacija u porodici idealizuje a detetom manipuliše, da i dalje postoji visok rizik od recidiva nasilja u porodici od strane tužene, te da je svrsishodno da bude određena mera zaštite od nasilja u porodici u vidu zabrane uznemiravanja i drskog, omalovažavajućeg i grubog ponašanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tužena prema mal. ćerki učinila akt nasilja u porodici, koji je predmet tražene sudske zaštite i odredili meru zaštite tako što su tuženoj zabranili da na bilo koji način uznemirava svoju ćerku u trajanju od 12 meseci.

Neosnovani su navodi revizije tužene kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je odredbama člana 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), tako što je određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice (stav prvi), dok su stavom drugimm istog člana navedeni karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici), ali i uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Da bi takvo ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet, tj. trajnost i višekratnost takvog ponašanja. U određenim situacijama, kao što je i konkretan životni događaj koji je bio povod pokretanja postupka za sudsku zaštitu od strane OJT u Vrbasu, dovoljan je jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Postojanje takve situacije u ovom sporu potvrđuje i celokupno činjenično stanje utvrđeno u sprovedenom postupku. Poremećeni porodični odnosi između roditelja i maloletnog deteta, te odluka mal. ćerke da prijavi nasilje koje je majka izvršila nad njom potvrđuju ispravnost odlučivanja nižestepenih sudova u postupku zaštite od nasilja u porodici.

Neosnovani su navodi tužene u reviziji da sud nije pravilno utvrdio činjenično stanje na okolnost ponašanja tužene koje je okarakterisano kao nasilje u porodici. Pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova, obrazložena u pobijanim presudama, potkrepljena je utvrđenim činjenicama i mišljenjem nadležnog Centra za socijalni rad, kako u pogledu postojanja nasilja, tako i u pogledu postojanja potrebe i svrsishodnosti izricanja odgovarajućih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja.

Mere zaštite propisane su članom 198. stav 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite, kao sankcija za učinjenu povredu, ali i iz preventivnih razloga, radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo žrtve, već i ostalih članova porodice, a u konkretnom slučaju neposredna žrtva je maloletno dete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, polazeći od mišljenja Centra za socijalni rad i postojećih okolnosti u porodici, pravilno su pobijanom odlukom određene odgovarajuće mere zaštite od nasilja u porodici u najdužem trajanju, koje su neophodne kako bi tužena, čije ponašanje odstupa od standarda uobičajenog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice, bila sprečena da dalje ispoljava nasilje, a njena mal. ćerka imala obezbeđeno spokojstvo tokom određenog vremenskog perioda. Izrečena mera zabrane daljeg uznemiravanja maloletne ćerke je određena pravilnom primenom člana 198. stav 1. i stav 2. tačka 3. i 5. i člana 197. Porodičnog zakona srazmerno sadržini i intenzitetu ispoljenog nasilja. Svojim postojanjem ona opominje i upozorava učinioca da se uzdrži od svakog budućeg, pa i najmanjeg agresivnog ponašanja.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić