U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Barac, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Momčilo Kovačević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2875/20 od 27.01.2021. godine, u sednici održanoj 24.08.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2875/20 od 27.01.2021. godine.

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu P 15/20 od 07.09.2020. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 15/20 od 16.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati 203.000 evra, sa zateznom kamatom po stopi određenoj članom 4. stav 1. Zakona o zateznoj kamati, koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refininsiranje, uvećane za 8% poena počev od 31.12.2019. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu koji u momentu plaćanja obračunava Narodna banka Srbije. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 330.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2875/20 od 27.01.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke se poznaju od ranije. Tužilac je vlasnik menjačnice u ..., a tužena je radila kao ... . Tužena je aprila ili maja 2019. godine došla kod tužioca u menjačnicu i predložila mu da joj da određenu sumu deviza ili dinara, na ime investicionog fonda, a da će mu ona nakon izvesnog vremena vratiti uvećani inos na ime razlike u prodajnom kursu, odnosno da joj tužilac da određeni iznos deviza koji će računati po kursu od 117,00 dinara, a da će mu ona vrati taj iznos u dinarima uvećan za razliku od 125,00 dinara po evru. Tužilac je više puta tuženoj predao iznos od po 10.000 evra, a ona mu je vraćala po 1.250.000,00 dinara. Tužilac je tuženoj predavao novac nekad u menjačnici, a nekad u njenoj kući, o predaji novca nisu sačinjavali priznanice, a prilikom predaje novca niko osim stranaka nije bio prisutan. Tokom avgusta 2019. godine, između stranaka nastali su problemi, jer tužena tužiocu nije vraćala novac u roku koji su ugovorili. Tužena je početkom novembra pozvala tužioca telefonom i predložila mu da zaključe ugovor o zajmu. Nakon toga tužilac je otišao kod advokata, koji je sačinio ugovor, nakon čega je tužilac primerak ugovora odneo tuženoj i ponudio joj da ga pročita i potpiše i nakon čega su tužilac, kao zajmodavac i tužena kao zajmoprimac potpisali ugovor o zajmu 01.11.2019. godine. Članom 1. ugovoreno je da zajmodavac daje zajmoprimcu na zajam novac u iznosu od 203.000 evra radi ličnih potreba, bez ikakvih kamata na isti, članom 2. da zajmoprimac prima na zajam od zajmodavca iznos od 203.000 evra na dalju upotrebu, da to potvrđuju potpisi stranaka ugovornica, bez potpisivanja posebnih priznanica, a članom 3. da se zajmoprimac obavezuje da vrati primljeni zajam u novcu, u navedenoj sumi najkasnije do 31.12.2019. godine. Tužena je prihvatila navedeni ugovor i isti potpisala u dvorištu svoje porodične kuće. Kako tužena nije vratila novac u ugovorenom roku, tužilac je podneo tužbu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac, shodno pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, dokazao da je između njega i tužene postojao obligacioni odnos iz ugovora o zajmu i da je tužilac predao tuženoj količinu novca koju potražuje tužbom i primenom člana 562, 557. i 559. Zakona o obligacionim odnosima obavezali tuženu da tužiocu isplati 203.000 evra, sa kamatom od 31.12.2019. godine.

Članom 557. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se zajmodavac obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenjivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Prema članu 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zajmoprimac je dužan da vrati u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je između stranaka zaključen ugovor o zajmu, odnosno da je tužilac tuženoj predao iznos novca koji tužbom traži da mu se vrati i da tužilac ima pravo da zahteva da mu tužena vrati traženi novčani iznos na osnovu napred citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima.

Stranke su zaključile i pismeni ugovor o zajmu 01.11.2019. godine, a koji ugovor su obe ugovorne strane svojeručno potpisale i svojim potpisima potvrdile postojanje i sadržinu ugovora i saglasile se sa istim, i isti, suprotno navodima revizije, proizvodi pravno dejstvo iako nije solemnizovan, s obzirom da zakon ne propisuje obaveznost overe ugovora o zajmu, što znači, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, da overa odnosno solemnizacija nije uslov punovažnosti ugovora o zajmu. Drugostepeni sud je pravilno ocenio žalbene navode u odnosu na osporavanje ugovora o zajmu i tvrdnju tužene da nije potpisala ugovor i pravilno zaključio da tužena nije dokazala da potpis na ugovoru o zajmu nije njen, jer je predložila izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka grafologa od kog dokaznog predloga je odustala, te s tim u vezi da nije dokazala svoju tvrdnju da potpis na spornom ugovoru nije njen.

Navode revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti shodno članu 407. stav 1. ZPP, a kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka, s obzirom da tužena nije uspela u ovom postupku, a odgovor na reviziju, koji je podneo tužilac nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić