Protiv rešenja drugostepenog suda, predlagač je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 27. Zakona o vanparničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi izjednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja, shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je potrebno ujednačavanje sudske prakse u pogledu statusa zemljišta koje je predmet eksproprijacije, a kome je planskim dokumentom promenjena namena, pa su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i stav 6. Zakona o parničnom postupku i o odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 25/82, 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95...14/2022), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem SO Kuršumlija, Odeljenje za privredu i lokalni ekonomski razvoj broj 01-465-42 od 20.11.2020. godine, usvojen je predlog za eksproprijaciju nepokretnosti podnet od strane JP ''Putevi Srbije'' Beograd, na osnovu Zakona o putevima (''Službeni glasnik RS'', br. 41/2018), kojim je utvrđen javni interes, pa je eksproprisana u korist Republike Srbije radi izgradnje autoputa E-80 deonica Niš-Merdare, cela kat.parcela br. .., površine br. 89 m2, upisana u LN br. .. KO ..., privatna svojina AA iz ... (predlagač), sa udelom od 1/1. Veštačenjem od strane sudskog veštaka poljoprivredne struke utvrđena je cena poljoprivrednog zemljišta za predmetnu katastarsku parcelu koja iznosi 200,00 dinara po m2.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su predlagaču naknadu za eksproprisane nepokretnosti priznali na osnovu statusa i vrste zemljišta u vreme donošenja pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji, nalazeći da je rešenjem o eksproprijaciji predlagaču ekspropisano poljoprivredno zemljište i da mu naknada pripada prema tržišnoj ceni poljoprivrednog zemljišta.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, a revident na to osnovano u reviziji ukazuje. Zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje je nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95..106/2016), propisano je da se visina nakanada u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja pravostepene odluke o naknadi. Na osnovu odredbe člana 42. istog Zakona, naknada za ekspropisano poljoprivredno i građevinsko zemljište, određuje se u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano (stav 1.). Procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2.).

Na osnovu odredbe člana 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009...52/2021), kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granica planskog dokumenta, sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom. Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik tavkvog zemljišta ostavaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom (stav 9).

U konkretnom slučaju, iz sadržaja rešenja SO Kuršumlija – Odeljenje za privredu i lokalni ekonomski razvoj, broj 01-465-42 od 20.11.2020. godine, sledi da su predmetne parcele, u vlasništvu predlagača, eksproprisane u korist Republike Srbije, radi izgradnje auto puta E-80 deonica Niš-Merdare, na osnovu prostornog Plana posebne namene infrastrukturnog koridora auto puta E-80 deonica Niš- Merdare (sa elementima regulacija). Međutim, nije utvrđeno da li je prostornim planom promenjena namena predmetnih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, jer ako je to slučaj onda predlagač, kao vlasnik predmetnih parcela, ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, na osnovu odredbe člana 88. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji. U tom slučaju, predlagaču bi naknada za eksproprisano zemljište pripadala u visini tržišne vrednosti građevinskog, a ne poljoprivrednog zemljišta, kako su nižestepeni sudovi odlučili pobijanom odlukom.

Iz tog razloga, odluke nižestepenih sudova su ukinute, a ukinuta je i odluka o troškovima jer zavisi od njegovog ishoda, na osnovu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi, tako što će da utvrdi da li je u vreme kada je rešenjem SO Kuršumlija, Odeljenje za privredni, lokalni i ekonomski razvoj broj 01-465-42 od 20.11.2020. godine, usvojen predlog za eksproprijaciju predmetnih nepokretnosti, prostornim Planom posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-80 deonica Niš-Merdare, promenjena namena predmetnih katastarskih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, pa, ako je to slučaj, utvrdiće tržišnu vrednost predmetnih katastarskih parcela, kao građevinskog zemljišta, da bi potom, pravilnom primenom materijalnog prava, doneo novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić