Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 635/23 od 06.04.2023. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 878/19 od 29.11.2022. godine. Drugim stavom izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju ukazujući na pogrešnu primenu meterijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama“), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, punomoćjem Ov.1 9743/13 overenim kod Osnovnog suda u Novom Sadu dana 12.03.2013. godine, tužena VV je kao investitor ovlastila svog supruga, tužioca AA, da obavlja sve pravne i druge radnje vezane za zastupanje pred nadležnim organima i ustanovama, koje se tiču novoizgrađenih objekata i stambenih jedinica na kojima tužena ima pravo svojine, te da bez njenog pitanja i znanja može prodavati delove novoizgrađenih objekata, zaključivati, potpisivati, overavati i raskidati kupoprodajne ugovore, potpisivati i overavati založne izjave, te primati novac na ime kupoprodajne cene, uplata i drugog. Sve radnje navedene u pomenutom punomoćju vezane su za realizaciju izgradnje višestambenog objekta na kp.br. .. KO Novi Sad po rešenju za izgradnju V-351-2023/05 od 14.03.2006. godine i rešenju o izdavanju upotrebne dozvole V-351-4733/08 od 30.03.2012. godine, izdatih na ime tužene. Na osnovu navedenog punomoćja tužilac je dana 12.03.2013. godine u ime svoje supruge, kao pristupioca, sa tuženim kao poveriocem zaključio ugovor o pristupanju dugu koje je treće lice prema tuženom imalo u visini id 125.700 evra. Na osnovu saglasnosti za uspostavljanje hipoteke, sadržane u članu 1. stav 3. u vezi sa članom 4. ugovora o pristupanju dugu, tužena je kod Osnovnog suda u Novom Sadu dana 12.03.2013. godine overila založnu izjavu za uspostavljanje i upisivanje hipoteke u korist tuženog na dupleks – stanu broj 3 površine 174,30m2 u Novom Sadu, ..., sagrađenom na kp.br. .. KO novi Sad 1. Članom 1. aneksa ugovora o pristupanju dugu od 04.07.2013. godine ugovoreno je da ako deo obaveze u visini od 31.425 evra ne bude isplaćen do 01.08.2013. godine, odnosno najkasnije do 01.09.2013. godine, celokupni iznos duga od 125.700 evra smatraće se dospelim, uz pravo tuženog kao poverioca da pristupi realizaciji hipoteke.

Kod utvrđene činjenice da je sve ugovore u ime i za račun tužene kao investitora, po njenom sudski overenom punomoćju preduzimao tužilac, koji je njen suprug, prvostepeni sud je ocenio da se ne može smatrati da on nije bio upoznat sa sadržinom ugovora o pristupanju dugu potpisanom u ime tužilje od strane njega lično, jer iz rezultata celokupnog dokaznog postupka nesumnjivo sledi da je sve poslove u vezi sa realizacijom gradnje po rešenju o dozvoli za izgradnju i rešenju o dozvoli za upotrebu stambenog objekta sagrađenog na kp.br. .. KO Novi Sad, obavljao tužilac lično. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je zaključio da formalno odsustvo tužiočeve pisane saglasnosti za zasnivanje hipoteke na predmetnom stanu u smislu člana 176. stav 2, 174. stav 3. Porodičnog zakona u vezi sa članom 6. Zakona o hipoteci, ne može biti osnov za utvrđenje ništavosti te izjave, jer je tužilac savesni saugovarač u zaključenju ugovora o pristupanju dugu i lice koje se na taj način saglasilo sa založnom izjavom tužene.

Drugostepeni sud je žalbene navode tužioca ocenio kao neosnovane i prvostepenu presudu potvrdio. Taj sud je bio mišljenja da iz utvrđenih činjenica proizilazi da je postojala zajednička volja tužioca i tužene, kao supružnika, da se zaključi ugovor o pristupanju dugu, što je tužilac u ime tužene realizovao potpisivanjem takvog ugovora sa tuženim, da je tim ugovorom u ime svoje supruge preuzeo obavezu konstituisanja hipoteke na opisanom stanu, te da se ne može smatrati da je zbog odsustva njegove pisane saglasnosti date u smislu člana 176. član 2. Porodičnog zakona, koji uvodi oborivu zakonsku pretpostavku o jednakim suvlasničkim udelima supružnika na imovini uknjiženoj na ime jednog od njih, ništava založna izjava tužene do ½ idealnog dela opisane nepokretnosti.

Izloženo stanovište drugostepeni sud nije smatrao suprotnim stavu Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici održanoj dana 12.02.2019. godine, kojim se nesavesnim smatra sticalac hipoteke ukoliko je ista zasnovana bez obostrane saglasnosti supružnika, jer je ličnim potpisivanjem ugovora o pristupanju svoje supruge dugu trećeg lica prema tuženom, tužilac u njeno ime preuzeo obavezu zasnivanja hipoteke na predmetnoj nepokretnosti.

Osim toga, u odnosu na sporni stan nije pouzdano utvrđeno da je isti stečen radom tužioca i tužene tokom trajanja njihovog braka, jer je prema iskazu samog tužioca tužena bila isključivi vlasnik katastarske parcele na kojoj je višestambena zgrada sagrađena i isključivi vlasnik predmetne stambene jedinice, što je saglasno dozvoli za gradnju i upotrebnoj dozvoli, koje glase samo na ime tužene, kao investitora gradnje.

Po razmatranju navoda tužiočeve revizije, Vrhovni sud je našao da su nižestepene odluke donete uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Članom 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je zajednička imovina supružnika imovina koju su oni stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, a članom 176. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da se u slučaju upisa imovine na ime jednog supružnika smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika, osim ako je nakon upisa zaključen pisani sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor ili ako je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.

Članom 174. stav 3. Porodičnog zakona propisano je da svojim udelom u zajedničkom imovini supružnici ne mogu raspolagati niti ga mogu opteretiti pravnim poslom među živima.

Revizijskim navodima i izlaganjem tokom postupka tužilac pretenduje na doslovnu primenu citiranih zakonskih odredbi, nezavisno od činjeničnog stanja iz koga, kao pravilnog i potpuno utvrđenog nedvosmisleno sledi da je tokom čitavog postupka realizacije rešenja o dozvoli za izgradnju na kp.br. .. KO Novi Sad, (čiji je i po iskazu samog tužioca njegova supruga-tužena bila jedina vlasnica i prema dokazima u spisima isključivi investitor gradnje stambenog objekta na tom zemljištu), tužilac na osnovu overenog punomoćja tužene obavljao sve poslove i potpisivao sve ugovore i izjave u ime tužene i za njen račun. Navedeno ukazivanje da tokom tog višegodišnjeg perioda hipotekarnu izjavu tužena je overila dana 12.03.2013. godine, istog dana kada je tužilac svojeručno u njeno ime sa tuženim potpisao i overio ugovor o pristupanju dugu, hipoteka je upisana u katastar nepokretnosti dana 28.10.2014. godine, a realizovana je predajom stana tuženom po zaključku Osnovnog suda u Novom Sadu I 3274/14 od 22.02.2016. godine, dok je tužba u ovoj parnici podneta dana 19.12.2019. godine i da tužilac nije imao saznanje o navedenom pravnom poslu i hipoteci zasnovanoj izjavom njegove supruge radi obezbeđenja tuženikovog novčanog potraživanja, kod utvrđenog činjeničnog stanja nije moglo biti prihvaćeno.

Zakonska pretpostavka na koju tužilac ukazuje pozivajući se na svoj jednaki suvlasnički udeo na predmetnoj nepokretnosti čiji je jedini katastarski vlasnik bila njegova supruga, u konkretnom slučaju nije od značaja, jer shodno članu 228. u vezi sa članom 231. ZPP tužilac nije dokazao da je imovina iz koje predmetna nepokretnost potiče bila zajednička – kp.br. .. KO Novi Sad ili bila je isključiva svojine tužene, koja je jedina bila i investitor gradnje na tom zemljištu, odnosno lice na koje je isključivo glasilo rešenje o dozvoli za gradnju i rešenje o dozvoli za upotrebu novosagrađenog objekta u kome se nalazi predmetni stan. Kod takvog stanja, bez uticaja je na pravilnost nižestepenih presuda odredba člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci prema kojoj se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara, jer se pod zajedničkom stvari u toj zakonskoj odredbi smatra zajednička svojina više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni, pa se zbog neopredeljenog alikvotnog dela, bez saglasnosti svih zajedničara, stvar ne može parcijalno opterećivati hipotekom.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode, ali ih posebno ne obrazlaže, jer su od strane drugostepenog suda već cenjeni i obrazloženi argumentacijom zasnovanom na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, shodno članu 154. ZPP, odbijen je, jer se sastav odgovora na reviziju od strane punomoćnika iz reda advokata ne smatra potrebnim troškom, za vođenje parnice.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković