.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22009/2022
20.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Stambena zajednica ..., Ulica ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Đurković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., Ulica ..., čiji je punomoćnik Milan Veseličić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 4215/19 od 07.04.2022. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 4215/19 od 07.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 39197/13 od 13.06.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništav Ugovor o regulisanju međusobnih odnosa između vlasnika stanova i investitora adaptacije zajedničke prostorije smećare i kompletnog prostora ispred tj. pozadi stambene zgrade koji je zaključen dana 21.07.1998. godine između tuženog AA i tužioca Stambene zgrade u Ulici ..., Beograd, pod Ov br 5896/98, overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog za spajanje ove parnice sa parnicom u predmetu tog suda P 22283/12. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 134.520,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 4215/19 od 07.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom stava 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).
Tužba radi utvrđenja ništavosti u ovoj parnici podneta je 15.10.2013. godine. Vrednost predmeta spora je 248.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potraživanje, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo (248.000,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
