Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. ZPP u vezi člana 208. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije pogrešno primenio niti je propustio da primeni neku procesnu odredbu, a što je uticalo ili moglo uticati na pravilnost odluke o žalbi, zbog čega nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz stava 1. navedenog člana učinjenoj u drugostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dete rođeno ...2014. godine u vanbračnoj zajednici tužene i BB, koja je trajala od 2012. godine do jula 2017. godine. Tužena je ovu zajednicu napustila i sa sobom povela tužioca, preselivši se u ... gde je ubrzo zasnovala drugu vanbračnu zajednicu. Tužilac je do polovine novembra 2017. godine povremeno održavao lične odnose sa ocem, koji je dolazio u ... ili je dete dovodio u ... gde je tada živeo. Tužena je ...11.2017. godine predala tužioca ocu, uz dogovor da on bude kod njega do očevog rođendana ..12.2017. godine, ali je tužilac i nakon toga nastavio da živi sa ocem. U početku tužilac je živeo u kući očevih roditelja u ..., a od aprila 2018. godine živi u ... gde je njegov otac zasnovao prvo vanbračnu zajednicu a zatim i zaključio brak sa sestrom bivšeg drugog vanbračnog partnera tužene. Stambeni uslovi u kojima tužilac živi u potpunosti podmiruju njegove osnovne potrebe. Tužilac je adaptiran na socijalno okruženje u kojem živi, prihvaćen je od sadašnje očeve supruge i njene primarne porodice a ostvario je i dobar odnos sa maćehinim sinom. U komunikaciji sa maćehom tužilac je opušten i otvoren, a i ona je prihvatila tužioca i brine se o njemu. Tužiočev otac je vozač kamiona u međunarodnom transportu i odsutan je od kuće 15 do 20 dana mesečno. Za to vreme o tužiocu se brine maćeha, ono vreme koje tužilac ne provodi u vrtiću. Otac tužioca zarađuje mesečno između 100.000,00 i 110.000,00 dinara, od čega mu se manji deo (30.000,00 dinara) uplaćuje na račun a ostatak u gotovom novcu. Druga vanbračna zajednica, koju je tužena zasnovala po napuštanju vanbračne zajednice sa tužiočevim ocem, takođe je prestala. Tužena sada živi sa ocem u starijoj zakupljenoj kući u predgrađu ... . U kući, opremljenoj neophodnim nameštajem, oseća se miris vlage. Tužena je zaposlena i njena mesečna zarada iznosi oko 30.000,00 dinara.

Po mišljenju organa starateljstva u ... (mesno nadležnog po prebivalištu tužioca i deteta) i organa starateljstva u ... (mesno nadležnog po prebivalištu tužene), tužena ima opštu podobnost za vršenje roditeljskog prava, ali je kvalitet njenog roditeljstva kompromitovan dozom pasivnosti i tromosti u domenu kapaciteta za stvarne promene. Tužena je saglasna da bi trebalo kvalitativno izmeniti okolnosti u kojima živi, ali ne preduzima inicijativu koja bi zaista unela pravu promenu u pravcu stvaranja boljih uslova za život sa detetom. Motivacija tužene za samostalno vršenje roditeljskog prava nije autentična. Tužena nije u mogućnosti da detetu obezbedi predvidivu budućnost - zasnovala je vanbračnu zajednicu u kojoj je izvesno vreme organizovala život sa detetom, ta zajednica je funkcionisala nekoliko meseci, a zatim je organizovala život u zajednici sa ocem. Tužiočev otac je funkcionalan u ulozi roditelja, o detetu se dobro brinuo nepune dve godine, ima sposobnost da prepozna i zadovolji njegove potrebe i poseduje autentičnu roditeljsku motivaciju da se i ubuduće brine o detetu. Tužilac je od razdvajanja roditelja imao turbulentniju životnu organizaciju od prosečnog deteta njegovog uzrasta. Aktuelno, uspostavio je izvesnu stabilnost i predvidivost, tako da je u njegovom interesu da čuva i gradi uspostavljene veze u sredini u kojoj živi sa ocem, a svaka drugačija životna organizacija u ovoj fazi povlačila bi dodatnu anksioznost.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava koju donosi sud u skladu sa članom 77. stav 3. Porodičnog zakona mora se zasnivati isključivo na najboljem interesu deteta, jer je to izričito propisano članom 6. stav 1. i članom 266. stav 1. tog zakona. Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja.

U ovom slučaju, najbolji interes tužioca nižestepeni sudovi su, uz saradnju sa organom starateljstva, videli u stabilnosti i stalnosti koje detetu pruža okruženje i sredina u kojem ono sada živi i na koju se u potpunosti adaptirao. Oba njegova roditelja imaju opštu roditeljsku podobnost, odnosno ne postoje razlozi zbog kojih ne bi mogli samostalno vršiti roditeljsko pravo. Međutim, uzimajući u obzir životne prilike u kojima dete živi i odrasta već dve godine ispravna je procena da je u njegovom najboljem interesu da otac ubuduće samostalno vrši roditeljsko pravo. U navedenom vremenskom periodu tužiočev otac se pokazao kao dobar roditelj koji se uspešno brinuo o sinu, stvorivši mu životno okruženje u kojem se dete na svaki način oseća prihvaćenim, a i samo je osobe koje ga okružuju prihvatilo i sa njima uspostavilo blizak i emotivan odnos. U takvoj životnoj situaciji, odvajanje deteta iz takve sredine, bez obzira na opštu roditeljsku podobnost tužene i njenu emotivnu vezanost za dete, ne bi povoljno delovalo na dalji rast i razvoj tužioca.

U tom kontekstu, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani revizijski navodi da je dete povereno roditelju koji je zbog prirode svog posla odsutan od kuće veći deo meseca i koji je otišao iz grada u koji je tužilac rođen, da bi u drugom gradu zasnovao vanbračnu zajednicu, a zatim zaključio i brak. Odsustvo tužiočevog oca nije imalo uticaja na odrastanje deteta od kada živi sa njim, niti je zasnivanje vanbračne zajednice njegovog oca na bilo koji način negativno uticalo na dete. Naprotiv, u situaciji kada je ta sredina dete prihvatila i stvorila mu uslove da se u istoj oseća dobro, čin preseljenja sam po sebi ne može ići u prilog revidentu. Pri tom, tužena zanemaruje da je i ona sa detetom napustila njegov rodni grad i preselila se u isto mesto u kojem tužilac sada živi, zasnovala novu vanbračnu zajednicu koja je trajala kraće vreme. Stambeni uslovi, iako po pravilu nisu odlučujući faktor kod odlučivanja o vršenju roditeljskog prava, ipak nisu zanemarljivi. Tužilac sa ocem živi u dobrim stambenim uslovima. Uslovi u kojima tužena živi sa ocem su lošiji, čega je i ona svesna, ali do sada nije preduzela ništa da te uslove poboljša. Upravo u izostanku takve aktivnosti organ starateljstva je procenio kompromitovanost roditeljske funkcije tužene dozom „pasivnosti i tromosti“.

O obavezi tužene da izdržava tužioca i njenoj visini nižestepeni sudovi su odlučili primenom člana 71, člana 154. stav 1, člana 160. i člana 162. stav 1. Porodičnog zakona. Revizija u pogledu te odluke ne sadrži ni jedan navod koji bi doveo u sumnju njenu pravilnost. Tužena revizijom posebno ne osporava ni odluku o održavanju ličnih odnosa sa tužiocem, koja je doneta pravilnom primenom člana 61. Porodičnog zakona, uz uvažavanje svih okolnosti slučaja.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić