Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2/2023
05.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Nirnberg, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2216/2021 od 01.08.2022. godine, u sednici održanoj 05.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv stava prvog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2216/2021 od 01.08.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv stava prvog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2216/2021 od 01.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6298/19 od 22.10.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 6298/19 od 09.06.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu O 30267/10 od 30.04.2012. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilja po osnovu zakonskog reda nasleđivanja iza pok. BB, biv.iz ..., rođene ...1939. godine u ..., preminule ...2003. godine, od oca VV i majke GG, a preko pok. DD, biv.iz ..., nosilac prava susvojine u obimu od 1/16 idealnih delova na porodičnoj stambenoj zgradi br. 1, prava susvojine u obimu od 1/16 idealnih delova na porodičnoj stambenoj zgradi br. 4, prava susvojine u obimu od 1/16 idealnih delova na porodičnoj stambenoj zgradi br. 5, prava sudržavine u obimu od 1/16 idealnih delova na porodičnoj stambenoj zgradi br. 2, prava sudržavine u obimu od 1/16 idealnih delova na porodičnoj stambenoj zgradi br. 3, prava sudržavine u obimu od 1/16 idealnih delova na porodičnoj stambenoj zgradi br. 6, sa pravom sukorišćenja u obimu od 1/16 idealnih delova na zemljištu pod zgradom – objektom i zemljištu uz zgradu – objekat ukupne površine 3 ara i 36m2, postojećoj u Beogradu, u Ul. ..., na kat.parc.br. .., sve upisano u LN br. .. KO ..., što je tužena dužna da trpi. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 102.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kad nastupe uslovi za izvršenje pa do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 2216/2021 od 01.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6298/19 od 22.10.2020. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 6298/19 od 09.06.2021. godine, u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6298/19 od 22.10.2020. godine, ispravljena rešenjem P 6298/19 od 09.06.2021. godine, u stavu prvom izreke, i u tom delu je odbačena tužba tužilje protiv tužene od 18.03.2019. godine, a preinačena 05.09.2019. godine. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke presude presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6298/19 od 22.10.2020. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 6298/19 od 09.06.2021. godine, tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 76.725,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.
Protiv stava prvog i trećeg izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i potrebe novog tumačenja prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj, propisani odredbom člana 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava vlasništva tužilje na zaostavštini njenog pravnog prethodnika, a pobijane odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava kod utvrđenog činjeničnog stanja o postojanju zakonskog naslednika ostavilje (majka tužilje), što isključuje mogućnost nasleđivanja od strane Republike Srbije, koja državinu na predmetu zaostavštine nije stekla u trenutku otvaranja nasleđa (član 73. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa) jer ona nije naslednik ostavilje.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja tužilja je podnela 18.03.2019. godine a vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić