Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2203/2018
10.07.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca „AA“ A.D. iz ..., čiji je punomoćnik Angelina Adrejev, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Svrzić, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Petrović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5690/16 od 13.10.2017. godine, u sednici veća od 10.07.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog VV iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5690/16 od 13.10.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Smederevu P 41/15 od 06.04.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koje su bliže navedene u izreci presude, a koji ugovor je zaključen između tužene BB iz ... i tuženog VV iz ... i overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu 25.01.2017. godine pod I Ov br. 1000/2007, što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Naloženo je Katastru nepokretnosti da nakon prijema pravnosnažne presude briše kao neosnovan upis prava svojine koji je izvršen po osnovu pomenutog ugovora, sve u roku od 15 dana po prijemu otpravka presude pod pretnjom izvršenja. Obavezan je tužilac da tuženom VV na ime troškova postupka isplati 243.750,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5690/16 od 13.10.2017. godine, stavom 1. izreke ukida se presuda Višeg suda u Smederevu P 41/15 od 06.04.2016. godine u delu stava 1. izreke kojim je naloženo Katastru nepokretnosti da nakon prijema pravnosnažne presude u ovom sporu briše kao neosnovan upis prava svojine koji je izvršen na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen kod Prvog opštinskog suda u Beogradu 21.05.2007. godine pod I Ov. br.1000/2007, a tužba tužioca u tom delu se odbacuje kao nedozvoljena. Stavom 2. preinačena je presuda Višeg suda u Smederevu P 41/15 od 06.04.2016. godine u stavu 1. izreke utoliko što se utvrđuje da je apsolutno ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokertnosti opisanih u izreci presude zaključen između tuženih i overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu 21.05.2007. godine pod I Ov br.1000/2007, što su tuženi dužni da priznaju i trpe. U stavu 3. preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz prvostepene presude, tako što se obavezuju tuženi BB i VV da tužiocu naknade troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u iznosu od 666.796,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. i 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a na koju je ukazano i u reviziji jer je odlučeno o zahtevu koji spada u sudsku nadležnost. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju ukazuje revizija, nije predviđena kao razlog za korišćenje tog pravnog sredstva po članu 407. stav 1. ZPP. Tuženi se u reviziji poziva i na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, ali ne ukazuje o kojoj se konkretno povredi radi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, član privrednog društva „GG“ D.O.O. u vršenju ovlašćenja skupštine društva donela je 09.06.2006. godine odluku o povećanju osnovnog kapitala kojom je povećan osnovni kapital društva novim ulogom osnivača BB u nenovčanom obliku – stvarima, koje se sastoje od nepokretnosti – poslovnom prostoru u poslovno-stambenom bloku „...“, prizemlje poslovnog objekta P+1 površine 245,60 m2 u ... u ulici ..., koja se nalazi na kp. br. … zkul. …, kp. br…. zkul …, kp. … zkul. …, kp.br…. zkul. …, kp. … zkul. Br… ., delimično na kp. br…. zkul. … i kp. Br…. zkul. … sve u KO ..., čija je vrednost na dan 03.04.2006. godine procenjena na 12.786.354,00 dinara, odnosno 147.360,01 evro. Raniji ulog osnivača BB sastojao se u novčanom ulogu od 2.500 US dolara i nenovčanom obliku u vrednosti od 26.948 evra. BB i DD su 12.06.2006. godine, kao osnivači Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge „GG“ D.O.O. ... . zaključili ugovor o usklađivanju sa Zakonom o privrednim društvima – osnivački akt u kome su naveli svoj osnovni kapital, svoje uloge i udele u privrednom društvu u skladu sa odlukom od 09.06.2006. godine. Tim ugovorom osnivač BB se saglasila da se nepokretnost koju je unela po odluci od 09.06.2006. godine kao ulog u navedenom privrednom društvu upiše u zemljišnim knjigama kao vlasništvo tog privrednog društva. Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Smederevu 13.06.2006. godine pod Ov.br.4626/06. Zapisnikom o unosu nepokretnosti zavedenim u Privrednom društvu „GG“ D.O.O. pod brojem 52/06 od 13.06.2006. godine, a koji je sačinjen na osnovu odluke skupštine o povećanju osnovnog kapitala privrednog društva, konstatovano je da su ispunjeni svi uslovi za unos uloga na ime realizacije povećanja osnovnog kapitala koji čini poslovni prostor u ... u ulici ... koji je napred opisan. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu Bd 125448/2006 od 23.06.2006. godine Privredno društvo „GG“ D.O.O. ... registrovalo je promenu podataka i to promenu kapitala osnivača za osnivača BB tako što je registrovan upisani nenovčani kapital u vrednosti od 147.360,01 evro i uneti kapital u vrednosti od 147.360,01 evro, a u priloženoj dokumentacije navedeno društvo je dostavilo odluku o povećanju osnovnog kapitala društva od 09.06.2006. godine.
Između tuženih BB kao prodavca i VV kao kupca 25.01.2007. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji koji je overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod I Ov br.1000/2007, a po kome je BB prodala VV poslovni prostor koji se nalazi u stambeno-poslovnom objektu „...“, koji se sastoji od 8 kancelarija, 2 sanitarna čvora i 1 čajne kuhinje, hodnika i nus prostorija, ukupne površine 245,60 m2 za kupoprodajnu cenu od 196.480 evra. Ugovoreno je da će se kupoprodajna cena isplatiti prebijanjem sa potraživanjem kupca prema prodavcu po osnovu ugovora o zajmu, a zaključenjem ovog ugovora zajam se smatra izmirenim. Ugovorom je konstatovano da je kupac uveden u posed nepokretnosti i pre potpisivanja ugovora, a prodavac je dao saglasnost da se kupac po osnovu ugovora može uknjižiti kao vlasnik bez njegove dalje saglasnosti. Odlukom o povećanju kapitala od 27.04.2007. godine povećan je osnovni kapital PD „GG“ D.O.O. novim ulozima osnivača „ĐĐ“ D.O.O. za proizvodnju i trgovinu ..., te je ugovorom o izmenama i dopunama ugovora o osnivanju Privednog društva „GG“ od 27.04.2007. godine navedeno da osnovni kapital društva iznosi 1.517.714,01 evra, odnosno da novčani ulog člana BB iznosi 2.310,96 evra u dinarskoj protivvrednosti, a nenovčani ulog 26.948 evra i 147.360,01 evro u dinarskoj protivvrednosti što odgovara udelu od 11,64 % u privrednom društvu. Novom odlukom o povećanju osnovnog kapitala privrednog društva od 30.04.2007. godine konstatovano je da osnivač BB ima nenovčani ulog u iznosu od 147.360,01 evro u dinarskoj protivvrednosti i novčani ulog od 2.310,96 evra na osnovu koga je njen udeo u društvu 6,41 %. Rešenjem Agencije za privredne registre od 04.05.2007. godine dozvoljena je promena podataka o osnovnom kapitalu privrednog društva i promena osnivača, kao i udeo osnivača, te je između ostalog upisan i deo osnivača BB od 11,64 % navedenom privrednom društvu. Ugovorom o promeni udela i promeni direktora privrednog društva od 10.02.2010. godine svi članovi društva su svoje udele preneli na EE iz ..., koji je postao jedini član društva sa 100 % udela i direktor istog. Rešenjem Priverednog suda od 13.04.2010. godine pokrenut je prethodni stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „GG“ D.O.O. ... . Kako je u postupku utvrđeno da stečajni dužnik nema imovinu stečajni postupak je zaključen, a rešenje je objavljeno u Službenom glasnik RS od 01.02.2011. godine. U stečajnom postupku tužilac je Privrednom sudu u Požarevcu u predmetu St br.61/10 podneo prijavu potraživanja na ime glavnog duga u iznosu od 49.138.583,93 dinara sa kamatom, a prijava je primljena 05.11.2010. godine. Nosilac prava svojine na predmetnom poslovnom prostoru sa udelom 1/1 je ŽŽ iz ..., a pre njega sa istim udelom je kao vlasnik bio upisan tuženi VV. U zemljišnoj knjizi kao evidencija o nepokretnostima, a koja je važila pre osnivanja katastra nepokretnosti predmetni poslovni prostor nije bio upisan. Tuženom VV nije bilo poznato da li je nepokretnost bila uknjižena, niti da je tužena BB nepokretnost unela u imovinu svog preduzeća.
U ovoj parnici tužilac traži da se utvrdi ništavost ugovora o kupoprodaji koji je zaključen između tuženih, smatrajući da je tužena BB tim ugovorom raspolagala tuđom imovinom, odnosno imovinom preduzeća „GG“.
Kod utvrđenog činjeničnog stanja, uz nesumnjiv zaključak da se ugovor o novom ulogu BB u Privredno društvo „GG“ od 09.06.2006. godine i ugovor o kupoprodaji zaključenim između tuženih 25.01.2007. godine odnose na istu nepokretnu imovinu, prvostepeni sud nalazi da je tužbeni zahtev neosnovan, jer novi ulog tužene BB u preduzeće po ugovoru iz 2006. godine nije praćen odgovarajućim upisom u javnu knjigu, pa kako se svojina na nepokretnostima stiče i upisom u javnu knjigu, to preduzeće i nije postalo vlasnik predmetnih nekretnina, pa je tužena BB sa istim mogla pravno valjano da raspolaže. Međutim, drugostepeni sud nalazi da je Preduzeće „GG“ postalo vlasnik predmetnih nepokretnosti po osnovu ugovora o novom ulogu tužene BB iz 2006. godine bez obzira što nije sprovedeno odgovarajuće uknjiženje u javnu knjigu, pa s obzirom da je na taj način ugovorom iz 2007. godine sa tuženim VV tužena BB raspolagala tuđom imovinom, to je ugovor o prometu apsolutno ništav, zbog čega je preinačena prvostepena odluka i tužbeni zahtev tužioca usvojen.
Pravilno je zaključio drugostepeni sud da je na dan 25.01.2007. godine, kada su tuženici zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ista već bila imovina preduzeća „GG“ D.O.O, te da otuda tužena BB, kao fizičko lice, nije mogla sa njom da raspolaže spornim ugovorom, zbog čega je taj ugovor ništav na osnovu člana 103. stav 1. u vezi člana 47. i 49. ZOO.
Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ broj 125/04), koji se primenjivao na dan 09.06.2006. godine kada je doneta odluka o povećanju osnovnog kapitala privrednog društva, a na bazi koje je tužena BB unela nepokretnu imovinu u preduzeće, a koja je u ovoj parnici sporna i računajući ranije uneti novčani i nenovčani ulog ostvarila udeo od 11,64 % u privrednom društvu, a što je sve verifikovano rešenjem Agencije za privredne registre. Članom 13. stav 1. je propisano da imovinu društva u smislu tog zakona čini pravo svojine i druga prava koja društvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem. Ulaganje ugovorenih uloga po stavu 1. istog člana vrši se u skladu sa tim zakonom, osnivačkim aktom, ugovorom ili drugim aktom društva. Dakle, pomenute odredbe Zakona o privrednim društvima, kao specijalnim propisom u konkretnom slučaju ne upućuju na shodnu primenu člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojim je propisano da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima stiče upisom u javnu knjigu. I član 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisuje da se pravo svojine može steći i na drugi odgovarajući način određen zakonom, a to je upravo način kako to propisuje Zakon o privrednim društvima o čemu je napred bilo reči. Agencija za privredne registre praktično ima ulogu javnog registra – „knjige“.
Sve napred navedeno nesumnjivo dovodi do zaključka da je sporna nepokretna imovina ušla u imovinu preduzeća na način kako je napred navedeno, te da je u trenutku zaključenja kupoprodajnog ugovora između tuženika raspolagano imovinom preduzeća protivno zakonu, a što povlači apsolutnu ništavost ugovora u skladu sa napred pomenutim odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Samim tim proizilazi da su neprihvatljive tvrdnje iznete u reviziji da se sporni odnos morao razrešiti primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (primena pravila o jačem pravnom osnovu). Takođe se revizija neosnovano poziva i na savesnost tuženog VV koji nije znao da se radi o imovini privrednog društva, jer ta okolnost ne može uticati na ništavost pravnog posla, već je od značaja kada se raspravlja o posledicama te ništavosti, što je odnos između tuženika.
S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić