U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Prijović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Rašić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2717/2015 od 12.05.2016. godine, u sednici održanoj 27.04.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2717/2015 od 12.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3245/12 od 23.02.2015. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe koje je izvršila tužilja u podnesku od 01.07.2013. godine; stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete plati 10.281.663,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.06.2013. godine do isplate; stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na iznos od 10.281.663,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 08.12.2005. godine do 17.06.2013. godine, kao neosnovan; stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 488.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2717/2015 od 12.05.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3245/12 od 23.02.2015. godine, u stavu prvom izreke i delu stava drugog izreke, kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete plati 10.281.663,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.02.2015. godine do isplate; stavom drugim izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3245/12 od 23.02.2015. godine u preostalom delu stava drugog izreke u odnosu na zakonsku zateznu kamatu tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za zakonsku zateznu kamatu od 18.06.2013. godine do 23.02.2015. godine; stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3245/12 od 23.02.2015. godine, u stavu trećem izreke; stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3245/12 od 23.02.2015. godine tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati 543.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.124/04 i 111/09), na čiju primenu upućuje član 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju se u postupku po reviziji pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 06.06.2003. godine zaključen je ugovor o regulisanju međusobnih odnosa vlasnika i investitora objekta u ul. ...br. ..., kat. parc. ... KO ..., između tužilje kao vlasnika i tuženog kao investitora. U ugovoru je konstatovano da je tužilja zemljišno knjižni vlasnik zk. tela ... pod rednim brojem ..., ... i ... zk. tela ... pod rednim brojem ... i alikvotnog dela zk tela ..., sve na kat. parc. ... KO ..., upisane u ZKUL ..., sa pravom korišćenja zemljišta koje se nalazi u ... u ul. ... broj ..., te da je tužilja donela odluku da investitoru poveri izgradnju objekta na predmetnoj katastarskoj parceli. Predmet ugovora je uređenje međusobnih odnosa vlasnika i investitora povodom rušenja i izgradnje novog objekta, čiju će izgradnju opredeliti urbanistički akt izgrađen od strane nadležnog organa i u skladu sa naknadnom pribavljenom kompletno pravno tehničkom dokumentacijom zaključno sa rešenjem o gradnji, a investitor je u obavezi da sadašnjem vlasniku opredeljeni stan sagradi i preda bez ikakve doplate od strane vlasnika po sistemu „ključ u ruke“, sve na kat. parc. ... KO ... . Ugovorači su se saglasili da investitor o svom trošku na kat. parc. ... KO ..., sagradi novi stambeni objekat, odnosno objekat koji će opredeliti akt o urbanističkim uslovima, pri čemu je investitor obavezan da vlasniku nakon okončanja gradnje objekta na toj lokaciji i u istom objektu, po osnovu suvlasništva na sada postojećim objektima na kat. parceli ... KO ..., koje će investitor porušiti radi izgradnje novog objekta, preda u svojinu i državinu stan površine 50 m2, po sistemu „ključ u ruke“, bez ikakve doplate od strane vlasnika, s tim što će se spratnost i struktura stana naknadno opredeliti aneksom. Članom 3 ugovora investitor je obavezan da o svom trošku finansira izgradnju novog objekta na predmetnoj katastarskoj parceli kao i da o svom trošku pribavi pravno tehničku dokumentaciju zaključno sa rešenjem o gradnji, da nakon završetka svih radova investitor obavi tehnički prijem objekta i pribavi upotrebnu dozvolu, sve o svom trošku. Članom 13 Ugovora određeno je da će investitor započeti sa izvođenjem radova po dobijanju akta o gradnji, a rok za završetak izvođenja radova je 18 meseci od dana dobijanja istog, odnosno kako se opredeli aktom o gradnji. Pravnosnažnim rešenjem Opštine ..., Odeljenja za komunalno stambene i građevinske poslove od 10.05.2004. godine, odobreno je tuženom, tužilji, kao i drugim licima, izgradnja stambenog objekta spratnosti P+2 u ulici ... broj ... . Izgradnja objekta koji ima 20 stanova, završena je u decembru 2006. godine, kada su se stanari uselili. Tuženi nije zaključio aneks ugovora sa tužiljom niti je tužilji preneo u svojinu i državinu stan od 50 m2, po sistemu „ključ u ruke“, bez doplate. U ZKUL br. ..., upisana je kuća broj ..., u ul. ..., bliže opisana u pobijanoj presudi, sa pravom korišćenja katastarske parcele ... – zemljište bez zgrade, kao suvlasništvo sa ¼ dela VV, GG, DD i ĐĐ. Za naslednike na suvlasničkom delu VV, oglašeni su GG,sa 2/3 dela i ovde tužilja AA na 1/3 dela. Za naslednika na suvlasničkom delu DD oglašena je ovde tužilja AA. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 18.06.2013. godine utvrđena je tržišna vrednost stana površine 50 m2 od 90.000 evra, što je dinarska protivvrednost od 10.281.633,00 dinara prema srednjem kursu NBS na dan veštačenja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi odgovoran za materijalnu štetu koju je prouzrokovao tužilji po pravilima ugovorne odgovornosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi nije ispunio ugovornu obavezu jer je kao ugovarač – investitor bio u obavezi da tužilji preda u svojinu i državinu stan površine 50 m2, po sistemu „ključ u ruke“, bez ikakve doplate od strane vlasnika, s tim što sa tužiljom nije zaključio ni aneks ugovora kojim bi se opredelila spratnost i struktura stana. Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane što proizlazi iz člana 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a stranke su dužne da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje u smislu člana 17. istog zakona. Tužilja je kao poverilac zahtevala ispunjenje ugovorne obaveze i tokom postupka je tužbu preinačila tražeći naknadu štete zbog neispunjenja obaveze – predaje u svojinu i državinu stana, površine 50 m2. Tužilja je neispunjenjem ugovorne obaveze od strane tuženog pretrpela štetu u smislu člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima jer je tuženom kao investitoru, poveravanjem izgradnje objekta na delu svojih nepokretnosti faktički prenela svoja stvarna prava na toj imovini, a tuženi tužilji nije predao u svojinu stan, što je bila njegova ugovorna obaveza. U tom slučaju tužilja je zbog neispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženog pretrpela materijalnu štetu u smislu člana 266. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u visini od 10.281.633,00 dinara, koja je utvrđena veštačenjem. Tuženi je u obavezi da na utvrđeni iznos plati kamatu na osnovu člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, s tim što je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu kada je tužilji dosudio kamatu od dana presuđenja, obzirom na protek vremena od izvršenog veštačenja kada je utvrđena visina štete.

U reviziji se ističe da je drugostepeni sud pogrešno cenio tužiočev prigovor zastarelosti potraživanja ukazujući na pogrešnu primenu člana 359. stav 3. Zakona o parničnom postupku, sa obrazloženjem da ovaj prigovor nije mogao da bude istaknut u prvostepenom postupku, jer je prvostepenom presudom sud odlučio o preinačenju tužbe. Međutim, ovi revizijski navodi su neosnovani jer je tužba preinačena 01.07.2013. godine i tuženi je do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom mogao da istakne materijalnopravni prigovor zastarelosti imajući u vidu da se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi. Okolnost što je rešenje kojim je dozvoljeno preinačenje tužbe doneto u prvostepenoj presudi, nije od uticaja na zabranu isticanja prigovora zastarelosti u žalbi, kako je to propisano članom 359. stav 3. ZPP.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić