Rev 2205/2015 porodično pravo; zaštita od nasilja u porodici

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2205/2015
23.12.2015. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilaca D.M. i E.S., oboje iz T., čiji je zajednički punomoćnik V.K., advokat iz P., protiv tuženih V.M. iz T., čiji je punomoćnik LJ.K., advokat iz N.S., A.M. i S.T., oboje iz T., čiji je zajednički punomoćnik Z.P., advokat iz B., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 303/15 od 29.07.2015. godine, na sednici održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 303/15 od 29.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu, presudom P2 537/2015 od 11.05.2015. godine, odbio je tužbeni zahtev koji glasi: „Usvaja se tužbeni zahtev, pa se obavezuju tuženi M.V., M.A. i T.S., svi iz T., da prestanu sa svakim uznemiravanjem (vređanje, pretnje, provociranje i slično) tužilaca M.D. i S.E., oboje iz T., a naročito da se klone svih radnji opisanih u odredbi člana 197. stav 2. tačka 2. i 6. Porodičnog zakona u vezi sa odredbom člana 198. stav 2. tačka 5. istog zakona, sve pod pretnjom zakonskih posledica iz odredbe člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika. Usvaja se tužbeni zahtev, pa se obavezuju tuženici da se ne približavaju tužiocima na daljini manjoj od 5 (pet) metara, shodno odredbi člana 198. stav 1. tačka 3. Porodičnog zakona, sve pod pretnjom zakonskih posledica iz odredbe člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika. Usvaja se tužbeni zahtev, pa se zabranjuje tuženoj M.A. i tuženom T.S. da ulaze u zajedničke prostorije kuće u T., u ulici … broj …(podrum, tavan, dvorište, radionica, šupa i dr.), a koja kuća je u svojstvu prvotužioca i prvotužene i odnose bilo kakve pokretne stvari iz njih (odredbe člana 198. stav 2. tačka 4. Porodičnog zakona), sve pod pretnjom zakonskih posledica iz odredbe člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika. Sve mere, obaveze i zabrane imaju trajati godinu dana od dana donošenja ove presude, s tim da po naknadnoj odluci suda, zakonski rok može biti i produžen. Obavezuju se tuženici da tužiocima solidarno isplate sve prouzrokovane troškove ovog parničnog postupka u roku od 15 dana nakon pravnosnažnosti ove presude i pod pretnjom prinudnog sudskog izvršenja“.

Obavezao je tužioce da naknade tuženoj V.M. troškove postupka u iznosu od 141.000,00 dinara i da naknade tuženima A.M. i S.T. troškove postupka u iznosu od 246.750,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž2 303/15 od 29.07.2015. godine, odbio je žalbu tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P2 537/15 od 11.05.2015. godine. Odbio je zahtev tužene V.M. za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14) utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, zbog navedene bitne povrede revizija se ne može izjaviti, jer kao revizijski razlog nije propisana odredbama člana 407. stav 1. ZPP.

Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. a u vezi odredbe člana 396. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje, s obzirom na to da je drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude naveo koje je bitne žalbene navode cenio, kao i da je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 386. stav 3. ZPP, pa se u tom delu navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac D.M. i tužena V.M. su bivši supružnici, čiji je brak razveden 2011. godine. Tužena A.M. je ćerka tužioca D.M. i tužene V.M., a tuženi S.T. je vanbračni suprug tužene A.M.. Tužilja E.S. je sadašnja vanbračna supruga tužioca D.M., sa kojim ima jedno maloletno dete, rođeno 2013. godine. Među strankama teče više sudskih postupaka. Odnosi parničnih stranaka su poremećeni duži niz godina, a posebno nakon što je tuženoj V.M. 2006. godine dijagnostifikovano oboljenje motornog neurona. Rešenjem RF PIO od 22.04.2010. godine utvrđeno je tuženoj V.M. 100% telesno oštećenje izazvano bolešću. Ona je teško pokretna, kreće se uz pomoć hodalice, samostalno može da pređe vrlo male razdaljine. Nije u mogućnosti da na bilo koji način brine o sebi, ne može sama da se kupa, ne može ni da kontroliše sfingtere, te iz tog razloga nosi pelene. Otežano guta svu hranu, ne može sama da priprema hranu, teško i nerazgovetno govori, tako da mogu da je razumeju samo oni koji su sa njom bliski i koji sa njom često borave. Potrebna joj je pomoć drugog lica. Tužena A.M. se brine o njoj. Ona u kući gde joj žive roditelji odlazi na svaka dva do tri dana, da bi majci pomogla da se okupa, spremila hranu i obezbedila sve što joj je potrebno. Nakon što se tužena V.M. razbolela, tužilac D.M. je bio veoma neprijateljski nastrojen prema njoj, tako da je ona odlučila da prekine zajednicu života i da ode kod ćerke i zeta, kod kojih je stanovala sve dok nije na osnovu sudske presude kojom je naloženo useljenje u prizemlju predmetne kuće u istu i uselila. Tužilac D.M. sa tužiljom S.E. kao vanbračnom suprugom živi na spratu te kuće. Između bivših supružnika, nije podeljena tokom braka stečena zajednička imovina, tako da osim što je sudskom presudom predviđeno ko od njih koristi koji deo kuće, dvorište kuće, podrum, radionica i druge prostorije su nepodeljene. Između stranaka postoje nerešeni imovinski odnosi usled kojih dolazi do čestih verbalnih sukoba. U pogledu toga, ko treba da plaća komunalije za kuću, ko treba da koristi koji deo dvorišta, podrum, tužilac D.M. je više puta pozivao policiju i to 16.03.2013. godine, zbog toga što je tužena A.M. zajedno sa S.M. presejala njivu, dana 21.04.2013. godine, zbog toga što je tuženi S.T. lupao u podrumu u večernjim satima u 22,00 časova, 25.04.2014. godine, zbog toga što je tužena V.M. zaključala podrum, 15.06.2013. godine, zbog toga što je tužena A.M. palila vatru u dvorištu predmetne kuće, a što je činila kako bi ispekla roštilj, 03.07.2013. godine, zbog toga što su tužiocu nestale neke stvari iz podruma, 23.12.2013. godine, zbog toga što ga je tužena V.M. uznemiravala telefonom, tako što ga je pozivala i ponekad ćutala, a nekada zakazivala ljubavne sastanke. Tužena V.M. je 25.07.2013. godine prijavila policiji da tužilac D.M. hoće da uđe u podrum da vrši neke radove, a da to ne bi trebao da čini jer je njoj ulaz u podrum zatvorio, 29.06.2013. godine, prijavila je policiji da je tužilac D.M. iskoristio vreme dok ona nije živela u kući i odneo određene stvari. Povodom navedenih slučajeva, policija je izlazila na lice mesta, sačinjavala službene beleške i uglavnom upućivala stranke da svoje nerešene imovinske odnose reše putem suda. Tužioci se šikanozno ponašaju prema tuženoj V.M. zbog njenog zdravstvenog stanja, zovu je bogaljem, a kada se kreće i pokušava da uđe u kuću uz pomoć hodalice dobacuju joj. Tužilac D.M. je u veoma lošim odnosima i sa ćerkom tuženom A.M. i sa zetom, tuženim S.T..

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca.

Dakle, po oceni ovoga suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe člana 197-198. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, broj 18/05), zbog čega se neosnovano pobija drugostepena presuda i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema tome, kako je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenjeno materijalno pravo, na koji zakonski razlog ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP, i revizija tužilaca odbijena, to nije neophodno da se dalje detaljno obrazlaže ova presuda, već se tužioci kao revidenti upućuju na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Preuzmite dokument u PDF formatu