Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Apelacionog suda u Kragujevcu od 06.06.2014. godine tužilac je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Tokom vođenja krivičnog postupka, tužilac je prilikom saslušanja dana 13.03.2008. godine upozoren na dužnost odazivanja pozivima suda i da je o promeni adrese dužan da obavesti sud, uz predočene posledice suprotnog postupanja. Tužilac nije pristupio na glavni pretres 29.05.2009. godine iako je bio uredno pozvan, a izostanak je opravdao telegramom u kome se pozvao na loše zdravstveno stanje. Na pretres od 28.01.2020. godine tužilac nije pristupio jer se nalazio u bolnici. Sud je naredio dovođenje tužioca za pretres od 18.03.2010. godine, sa adrese u ... na koju je ranije pozivan, ali pokušaj dovođenja je bio bezuspešan jer je utvrđeno da tužilac nije na ovoj adresi i da ima prijavljeno prebivalište u selu ... . Na narednom pretresu branilac tužioca je obavestio sud da se tužilac zbog zdravstvenog stanja odselio sa adrese u ... i da će se nalaziti u ..., o čemu će biti dostavljena adresa. Na naredni pretres zakazan za 17.06.2010. godine tužilac nije pristupio, a izostanak je opravdao telegramom zbog bolesti, i naznačio adresu u ... . Budući da ni na sledeći pretres tužilac nije pristupio, sud je dao naredbu za pozivanje preko adrese radnog mesta u ..., ali ni ovo ni sledeće pozivanje na ovaj način nije bilo moguće jer je sud obavešten da je tužilac na bolovanju. Nakon toga, dostava poziva za glavni pretres je pokušana preko adrese u ..., ali je prema obaveštenju pošte na toj adresi tužilac bio nepoznat. Rešenjem od 30.03.2011. godine prvostepeni sud je tužiocu odredio pritvor na osnovu člana 142. stav 2. tačka 1. ZKP, zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da se tužilac krije u cilju izbegavanja krivične odgovornosti, čime ometa dalje vođenje krivičnog postupka. Po ovom rešenju tužilac je lišen slobode i u pritvoru je proveo 28 dana, a pritvor mu je ukinut rešenjem suda od 08.06.2011.godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti.

Prema odredbi člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, neosnovano lišenim slobode smatra se lice koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom. Stavom drugim istog člana propisano je da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac svojim radnjama prouzrokovao lišenje slobode, odnosno određivanje pritvora, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Naime, tužilac je tokom krivičnog postupka izostajao sa pretesa na koje je bio uredno pozvan, a izostanak pravdao telegramima pozivajući se na loše zdravstveno stanje, na adresu u ... koju je prijavio prilikom saslušanja nije bilo moguće izvršiti pozivanje jer se sa ove adrese odselio bez obaveštavanja suda, nije stanovao ni na adresi na kojoj je imao prijavljeno prebivalište u selu ..., a takođe je bio nepoznat na adresi u ... koju je dostavio sudu. Tužilac je u svom iskazu prilikom saslušanja potvrdio da se iz ... preselio u ..., o čemu takođe nije obavestio sud, kojom prilikom je i uhapšen kada je otišao u policijsku stanicu radi prijave promene adrese. Tužilac je o obavezi prijave promene adrese bio upozoren od strane suda, kao i o posledicama kršenja ove obaveze, u skladu sa članom 134. stav 4. tada važećeg ZKP. Iz navedenog proizilazi da je tužilac svojim nedopuštenim ponašanjem prouzrokovao lišenje slobode, pa mu ne pripada naknada nematerijalne štete u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

S obzirom na navedeno, revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da tužiocu pripada naknada nematerijalne štete samim tim što je oslobođen od krivične odgovornosti pravnosnažnom presudom.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić