.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 22069/2022
22.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, sa sedištem u Beogradu, koga zastupa punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2577/22 od 20.09.2022. godine, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2577/22 od 20.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2577/22 od 20.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P2728/17 od 31.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB i utvrđeno da je ništav Sporazum o naknadi za eksproprisano poljoprivredno zemljište br. 465-308/13 -07 od 14.05.2014. godine, zaključen između tužioca i tuženog kod Sekreterijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove grada Vranja, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, jer je u suprotnosti sa prinudnim propisima i javnim poretkom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, na katastarskoj parceli br. .., površine 3 ara 36 m2, upisane u LN br. .. KO ..., u iznosu od 137.760,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2022. godine (dana presuđenja) do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu tražene zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 14.06.2014. godine do 30.05.2022. godine. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA i utvrđeno da je ništav sporazum o naknadi za eksproprisano poljoprivredno zemljište br. 465- 111/2011-07 od 21.11.2011. godine, zaključen između tužilje i tuženog kod Sekreterijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove grada Vranja, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, jer je u suprotnosti sa prinudnim propisima i javnim poretkom. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužilji razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, na katastarskoj parceli br. .., upisane u LN br. .. KO Vranje 1, u iznosu od 576.455,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2022. godine (dana presuđenja) do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu tražene zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 21.11.2011. godine do 30.05.2022. godine. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocima na ime troškova parničnog postupka iznos od 237.842,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 163.500,00 dinara počev od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2577/22 od 20.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) da bi se o reviziji odlučivalo kao o izuzetno dozvoljenoj.
Pobijanom pravnosnažnom presudom utvrđeno je da su ništavi sporazumi o naknadama za eksproprisana poljoprivredna zemljišta koje su tužioci zaključili sa tuženim i obavezan je tuženi da isplati tužiocima razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do visine pripadajuće naknade utvrđene prema tržišnoj ceni za preuzeto gradsko građevinsko zemljište (na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke). Ovo zbog toga što je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije i zaključenja Sporazuma o visini naknade u katastru nepokretnosti vodilo kao poljoprivredno zemljište, već imalo status gradskog građevinskog zemljišta u 3. i 4. zoni prema važećem Generalnom urbanističkom planu grada Vranja (koji je usvojen 24.12.2009. godine i objavljen u „Službenom glasniku grada Vranja“ br. 7/2010), a eksproprisano je radi izgradnje deonice autoputa E-75 Beograd-Niš-granica sa Republikom Makedonijom.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa ustaljenom praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim kako u odlukama tog suda, tako i u odluka Ustavnog suda Už 9026/14 i Už 6745/15, u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom (u konkretnom slučaju to je Generalni urbanistički plan grada Vranja) izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (članovi 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Zbog toga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U skladu sa navedenim, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti sporazuma i isplate u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.11.2017. godine. Kako su tužioci prosti suparničari, vrednost predmeta spora se određuje za svakog tužioca posebno, odnosno prema vrednosti svakog pojedinog zahteva u smislu člana 30. stav 2. ZPP, pa tako za tužioca BB iznosi 137.760,00 dinara, a za tužilju AA 576.455,00 dinara, koji iznosi su očigledno ispod novčanog cenzusa za dozvoljenost revizije propisanog članom 403. stav 3. ZPP, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
