Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Livijan, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Jovanov, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2034/22 od 07.09.2022. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2034/22 od 07.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2034/22 od 07.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 3009/21 od 20.04.2022. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiljama isplati iznose od po 5.673,00 dinara svakoj (ukupno iznos od 11.346,00 dinara). Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja za isplatu preko dosuđenog iznosa do traženih iznosa od po 5.730,75 evra, po 1.504,50 švajcarskih franaka i po 217,50 američkih dolara sa domicilnom kamatom od 20.09.2009. godine do isplate, kao i preko dosuđenog iznosa od ukupno 11.346,00 dinara do traženog iznosa od 67.200,00 dinara, odnosno za razliku iznosa od 55.854,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.11.2014. godine i za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 11.346,00 dinara od 19.11.2014. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezane su tužilje da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 97.850,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2034/22 od 07.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu član 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 10/23 drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudkse prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Predmet tužbenog zahteva je obavezivanje tuženog kao univerzalnog pravnog sledbenika pok. GG da tužiljama isplati tražene novčane iznose sa kamatom. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ujak tužilja DD (preminuo ..2009. godine) i tetka tuženog GG (preminula ...2015. godine) su bili supružnici. U listu nepokretnosti .. KO Zrenjanin I bili su upisani kao suvlasnici i korisnici nekretnine (stambena zgrada i parcela) u ulici ... br. .. sa po ½ dela. Ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim 04.11.2013. godine (overenim pred sudijom Osnovnog suda u Zrenjaninu pod brojem R3 954/13 dana 15.10.2013. godine) GG kao primalac izdržavanja je raspolagala u korist ovde tuženog kao davaoca izdržavanja sa 3/4 dela nepokretnosti upisanih u List nepokretnosti .. KO Zrenjanin I, kao i svim pokretnim stvarima koje se nalaze u toj nepokrtenosti ili na bilo kojem drugom mestu i sva potraživanja koja u trenutku smrti bude imala. Nakon smrti GG, rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu O 920/15 od 29.06.2015. godine tuženi je oglašen za naslednika na njenoj zaostavštini koju su činile zaostale, neisplaćene penzije, na računu kod „... banke“ Novi Sad – Filijala Zrenjanin u iznosu od 11.346,00 dinara. Presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1080/14 od 19.11.2014. godine (pravnosnažna 19.08.2016.godine). GG je obavezana da tužiljama AA i BB isplati 22.923,00 evra, 6.018,00 švajcarskih franaka i 870 američkih dolara, sve sa domicilnom kamatom od 20.09.2009. godine, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 67.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.11.2014. godine do isplate (koji su ovde predmet tužbenog zahteva). Ostavinski postupak iza pok. DD (pokrenut 19.08.2013. godine pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu dostavljanjem smrtovnice) je bio u prekidu do okončanja parničnog postupka po tužbi ovde tužilja protiv tužene GG radi utvrđenja šta čini njegovu zaostavštinu, a okončan je donošenjem rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu O 1/20 od 10.08.2020. godine (pravnosnažno 16.12.2020. godine), kojim su za naslednike na njegovoj zaostavštini koji čini pravo korišćenja i pravo svojine sa 1/2 dela nepokretne imovine upisane u listu nepokretnosti .. KO Zrenjanin 1, (parcela .. i zgrada u ulici ... broj .., zemljište pod zgradom – objektom od 01 a 64 m2, i zemljište uz zgradu – objekat 03 a 31m2), oružje (bliže opisano u tom rešenju) i više komada municije raznog kalibra, dva grobna mesta na ... groblju, kao i pokretne stvari (bliže opisane u tom rešenju), oglašeni ovde tužilje kao sestričine ostavioca na po 1/4 dela i ovde po pravu predstavljanja iza supruge ostavioca pok. GG na 2/4 dela.

Nižestepeni sudovi su odlučili o tužbenom zahtevu zaključivši da je neosnovan, jer naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do vrednosti nasleđene imovine, a u ovom slučaju tuženi je nasledio od GG (prema kojoj tužilje imaju novčano potraživanje) samo zaostale, neisplaćene penzije, u iznosu od 11.346,00 dinara. Kako su DD i GG bili suvlasnici sa po 1/2 dela na stambenoj zgradi u Zrenjaninu (sa katastarskom parcelom na kojoj je zgrada izgrađena), kao i na svim pokretnim stvarima u toj zgradi, u trenutku smrti supruga DD (...2009. godine) GG je postala naslednik na njegovoj imovini (zajedno sa njegovim sestričinama – ovde tužiljama), pri čemu je njen udeo na zaostavštini supruga bio 1/2 dela, tako da je njen udeo na nepokretnim i pokretnim stvarima iznosio 3/4 dela (1/2 dela po osnovu bračne tekovine, a 1/4 dela po osnovu nasleđa iza smrti supruga), kojim je mogla da raspolaže ugovorom o doživotnom izdržavanju u celini u korist ovde tuženog.

Obrazloženje pobijane presude je u skladu sa postojećom sudskom praksom u pogledu tumačenja i primene materijalnog prava o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca iz člana 222. Zakona o nasleđivanju, kojom je propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove samo do visine vrednosti nasleđene imovine, u vezi člana 206. istog zakona kojim je propisano da se smrću čoveka otvara njegovo nasleđe i člana 212. istog zakona kojim je propisano da zaostaviština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Tužilje u reviziji nisu pružile dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova. Osim toga, razlozi revizije se delom odnose na utvrđeno činjenično stanje i osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, shodno članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 16.07.2021. godine sa tužbenim zahtevom za utvrđenje prava svojine, označena vrednost predmeta spora 1.780.000,00 dinara, a pobijanog dela je 1.768.654,00 dinara (u odnosu na svaku od tužilja po 884.327,00 dinara).

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković