Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Spajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4390/19 od 30.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene Republike Srbije, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4390/19 od 30.01.2020. godine

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4390/19 od 30.01.2020. godine i Osnovnog suda u Novom Sadu P 3083/2019 od 25.09.2019. godine, a predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3083/2019 od 25.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev usvaja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 1.250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnju, za narušen lični i porodični život, za trpljenu neizvesnost, neodgovaranje državnih organa, namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njene kćerke, rođene ...1984. godine u ..., zbog reakcije i stavova nadležnih organa, koji su pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva sudbina njenog deteta. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužilja je oslobođena od plaćanja sudske takse u ovom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4390/19 od 30.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3083/19 od 25.09.2019. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima postupka, je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Tužilja je sudu dostavila odgovor na reviziju tužene.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužilji za pretrpljene duševne bolove, zbog narušenog porodičnog života, pošto tužilja smatra da su državni organi namerno skrivali i zataškavali informaciju o stvarnoj sudbini njene kćerke, rođene ...1984. godine u ... . Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili i obavezali tuženu da tužilji naknadi nematerijalnu štetu, pošto su zaključili da postoji propust tužene da obezbedi delotvornost postupka u vezi sa pravom na poštovanje porodičnog života, propisanog odredbom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tužena u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu svoje pasivne legitimacije, imajući u vidu da je Klinički centar Vojvodine u kome se tužilja porodila, samostalno pravno lice, a da je krivičnu prijavu koju je tužilja podnela, neposredno pre podnošenja tužbe sudu, nadležno Tužilaštvo razmotrilo i donelo odluku.

Polazeći od navedenog u reviziji, a imajući u vidu razloge koje su naveli nižestepeni sudovi za usvajanje tužbenog zahteva tužilje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je tužilja, u sedmom mesecu trudnoće, dana ...1984. godine osetila bolove, pa je otišla u Klinički centar Vojvodine, gde je obavljen porođaj i konstatovano da je dete mrtvo rođeno. Lekar je tužilji saopštio da je rodila devojčicu tešku 1450 gr i dugačku 35 cm, pa je mrtvo rođeno dete predao babici, koja ga je odnela u drugu prostoriju. Nakon četiri dana provedena u bolnici, tužilja je otpuštena sa naznakom, u otpusnoj listi, da se otpušta kući bez deteta koje je mrtvo rođeno. Tražila je da vidi dete, što joj nije omogućeno. Nema podataka da je u periodu od ...1984. godine do 31.12.1984. godine sahranjeno ili kremirano dete koje je rođeno dana ...1984. godine, pod tužiljinim prezimenom. Tokom 1981. i 1987. godine u Kliničkom centru Vojvodine su se dogodile poplave, pa je deo dokumentacije (obdukcioni zapisnici i parafinski kalupi), uništen. Nema podataka da je rađena obdukcija deteta. U izvodu iz matične knjige rođenih nema imena ni prezimena deteta, a matični broj koji je prvobitno napisan rukom, naknadno je precrtan. Dana 18.01.2019. godine, tužilja je podnela krivičnu prijavu protiv NN lica Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, koje je, rešenjem Ktn 3/19 od 25.01.2019. godine, tu krivičnu prijavu odbacilo, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. U dokumentaciji koju je tužilja dobila od Gradske uprave za opšte poslove Novi Sad, Sektor za lična stanja građana, nalazi se prijava Ginekološko-akušerske klinike, Porođajnog odeljenja pod br. .., u kojoj je bio upisan jedinstveni matični broj građana za novorođeno dete, koji je potom precrtan. Pošto se matični broj upisuje samo za dete koje je živo rođeno, to je kod tužilje izazvalo sumnju da je njeno dete živo rođeno i oteto.

Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili i tuženu obavezali da joj naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 1.250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog narušenog ličnog i porodičnog života, nalazeći da se propust tužene, u konkretnom slučaju, sastoji u tome što tužilji, kao i drugim građanima u bitno sličnoj pravnoj situaciji, nije obezbeđen delotvorni postupak u vezi sa pravom na poštovanje porodičnog života, proklamovanog odredbom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Navedeno pravo je, po mišljenju nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju tužilji povređeno, uskraćivanjem informacija vezanih za njen porođaj, smrt deteta, nije joj omogućeno da vidi telo iako je to tražila, nije dobila informacije o obdukciji tela, ne zna uzrok smrti deteta i ne zna da li je i kada njeno dete sahranjeno.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pogrešno promenili materijalno pravo a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 172.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokoje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Da bi postojala odgovornost pravnog lica za nastalu štetu, treba da postoji adekvatna uzročna veza između radnje organa pravnog lica i nastale štete, što znači da šteta treba da bude rezultat ponašanja lica kome se ona pripisuje, a oštećeni, koji zahteva naknadu štete, mora da dokaže ko je tu štetu zaista prouzrokovao. Postupak organa kojim je šteta prouzrokovana treba da ima karakter delikta, u smislu prekoračenja, zloupotrebe ili pogrešne primene datih ovlašćenja.

Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, jer nisu imali u vidu to da je Klinički centar Vojvodine pravno lice koje ima svoje organe upravljanja i da nije organ Republike Srbije, za čiji rad bi ona bila odgovorna, u smislu citirane odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje je nepotpuno utvrđeno, jer nije utvrđeno da li je bilo propusta u radu organa tužene Republike Srbije, u uzročnoj vezi sa predmetnim događajem, iz kog je proistekao zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete.

Iz izloženih razloga, nižestepene odluke su ukinute, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pa je Vrhovni kasacioni sud odluku kao u izreci ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, potrebno je da prvostepeni sud utvrdi da li je bilo propusta u radu nekog organa tužene, koji je u uzročno-posledičnoj vezi sa eventualnom štetom pričinjenom tužilji, ako je to slučaj, koji je to organ i u čemu se ogleda njegov nepravilan rad. Nakon što činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdi, prvostepeni sud će imati mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, o tužbenom zahtevu tužilje donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić