.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 22093/2022
19.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ilić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Graovac, advokat iz ... i VV iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 492/22 od 08.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 492/22 od 08.06.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 492/22 od 08.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu P 300/20 od 26.10.2021. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da kao solidarni dužnici tužilji po osnovu zajedničkog sticanja pokretnih stvari isplate 1/7 vrednosti pokretnih stvari bliže navedenih u ovom stavu izreke u pojedinačno navedenim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Drugim stavom izreke, preko dosuđenog, odnosno za novčane iznose koji predstavljaju razliku od traženih iznosa (1/5 vrednosti) do priznate vrednosti na pokretnim stvarima, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2018. godine do isplate i za iznos zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose u izreci presude od 04.10.2018. godine do 26.10.2021. godine, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime troškova postupka solidarno isplate iznos od 904.240,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 492/22 od 08.06.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog BB i u odnosu na ovog tuženog prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se revizijskim navodima osporava ocena dokaza, a shodno tome i utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Iz iznetih razloga primenom člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja podneta je 28.05.2013. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela je 922.631,00 dinara.
Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
