U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Gornjem Milanovcu, protiv tuženog AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Dušan Vujošević, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 174/23 od 18.05.2023. godine, u sednici veća održanoj 20.09.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 174/23 od 18.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P2 7/23 od 21.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se tuženom zabrani da na bilo koji način dalje uznemirava člana porodice - sestru BB iz ... i naloži tuženom da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo svoje sestre BB. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 174/23 od 18.05.2023. godine, preinačena je prvostepna presuda tako što je određena mera zaštite od nasilja u porodici, pa se zabranjuje tuženom da na bilo koji način dalje uznemirava člana porodice - sestru BB iz ... i nalaže tuženom da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo sestre BB, počevši od dana donošenja ove mere. Određeno je trajanje izrečene mere zaštite od nasilja u porodici od godinu dana. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava,.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku –ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 23/10) u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i njegova sestra BB žive u istoj porodičnoj kući, tuženi na spratu kuće, a sestra tuženog sa majkom živi u prizemlju kuće. Između tuženog i njegove sestre BB postoje nesuglasice oko nasleđa, imovinsko pravnih pitanja, kao i u vezi sa izdržavanjem majke koja je nepokretna i dementna. Njihov odnos obeležava međusobno grubo ophođenje i ponašanje. Dana 17.10.2022. godine u 18,00 časova tuženi je ispoljio psihičko nasilje prema sestri, tako što ju je vređao, nazivao „kučko", i pretio rečima „kučko šta ti spremam i šta će te snaći", a psihičko nasilje ponovio je i dana 06.11.2022. godine u 09,00 časova, time što ju je nazvao istom pogrdom (kučkom), vređao i uznemiravao, govoreći da će Centar za socijalni rad da joj uzme dete, kao i rečima da je uzela neki novac iz banke i da policija vrši neke provere. Povodom BB prijava o ovim događajima, sačinjen je izveštaj PS Gornji Milanovac, Odsek za suzbijanje kriminala od 06.11.2022. godine u kome je opisan događaj od 17.10.2022. godine i nakon obavljenih razgovora, terenskom proverom i uvidom u dostupne evidencije, izvršena je procena rizika nadležnog policijskog službenika i utvrđeno da ne postoji rizik od neposredne opasnosti od nasilja, te zatim po prijavi od 06.11.2022. godine, uz službeno obavljen razgovor i sa njom i sa tuženim, u proceni rizika nadležnog policijskog službenika od 6.11.2022. godine navedeno da ne postoji rizik od neposredne opasnosti od nasilja. Po prijavi BB postupao je i Centar za socijalni rad, koji je Osnovnom javnom tužilaštvu dostavio izveštaje od 28.11.2022. i od 04.01.2023. godine, u kojima se navodi da postoji hronocitet prijava za nasilje u porodici i prekid komunikacije između AA i BB, da su kod njih prisutne negativne emocije, da se BB oseća uznemireno, verbalizuje strah za nju i dete, ljutnju u odnosu na brata, te da se ne može isključiti rizik od nasilja u porodici, zbog čega se nastavlja rad na praćenju slučaja. U daljem, donet je Zaključak Grupe za koordinaciju i saradnju od 10.01.2023. godine, sa procenom da je reč o srednjem stepenu rizika, da se ne može isključiti rizik od nasilja u porodici i da je potrebno podneti tužbu po Porodičnom zakonu radi zaštite BB, što je od strane nadležnog tužilaštva i učinjeno podnošenjem tužbe u ovom postupku.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odlučio o tužbenom zahtevu, pozivom na odredbe članova 10., 197. i 198. Porodičnog zakona, nalazeći da se u konkretnom slučaju radi o kontinuiranom vršenju psihičkog nasilja tuženog prema sestri - oštećenoj i da ponašanje tuženog prema oštećenoj ima takve karakteristike da se može smatrati drskim, bezobzirnim i zlonamernim, da je takvo ponašanje kod oštećene izazvalo osećanje uznemirenosti i nespokojstva, te da se takvo ponašanje tuženog, može kvalifikovati kao nasilje u porodici. Međutim, imajući u vidu da tužilac u tužbi nije predložio trajanje mere zaštite od nasilja u porodici, a što je po shvatanju prvostepenog suda bio dužan da učini u smislu odredbi člana 198 stav 3 Porodičnog zakona, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično utvrđenje i zaključak prvostepenog suda da se opisano ponašanje tuženog prema sestri BB kvalifikuje nasiljem u porodici u smislu člana 197 Porodičnog zakona, a zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane prvostepenog suda kod odlučivanja o meri porodičnopravne zaštite, preinačio je prvostepenu presudu i odredio meru zaštite u vidu zabrane svakog daljeg uznemiravanja u trajanju od godinu dana, odnosno naloga tuženom da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo oštećene - sestre tuženog. U smislu odredbe člana 287 Porodičnog zakona sud je ovlašćen ne samo da odredi meru zaštite od nasilja u porodici, već i da odredi trajanje izrečene mere, iako to tužbom nije traženo, a vodeći računa o ograničenju iz člana 198 stav 3 Porodičnog zakona.

Pravilno drugostepeni sud zaključuje da opisano ponašanje tuženog, predstavlja nasilje u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona, zbog čega mu je pobijanom odlukom pravilno izrečena mera zaštite od nasilja odgovarajućeg trajanja, primenom odredbi člana 198. stav 1., stav 2. tačka 5. i stav 3. Porodičnog zakona.

Po oceni revizijskog suda, revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti presude drugostepenog suda.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05, 72/11, 6/15), tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu 2. navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra vređanje, kao i svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Članom 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice. Članom 287. stavovi 1. i 2. Porodičnog zakona propisano je da sud nije vezan granicama tužbenog zahteva i predloženim merama.

Suprotno revizijskim navodima, pravilno je u sprovedenom postupku utvrđeno da je došlo do porodičnog nasilja, odnosno da se ponašanje tuženog u vidu vređanja sestre i upućenih pretnji, karakteriše kao psihičko nasilje. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o ozbiljno i trajno poremećenim odnosima koji su uzrokovani nerešenim imovinskim i porodičnim odnosima u kojima obe strane pokazuju određeni stepen netolerancije i netrpeljivosti, s tim što opisano ponašanje tuženog prema sestri, odstupa od uobičajenog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice i ima elemente drskog, bezobzirnog ponašanja, čime se ugrožava duševno zdravlje i spokojstvo oštećene, opravdanim je ocenjeno da se prema tuženom koji je takvo ponašanje ispoljio odredi mera zaštite od nasilja u porodici. Mere porodičnopravne zaštite su preventivnog karaktera.

Neosnovani su navodi iz revizije kojima se osporava da je bilo nasilja, budući da iz rezultata celokupnog dokaznog postupka, sledi da između tuženog i njegove sestre postoje negativne emocije i nerazrešeni konflikt koji se manifestuje u opisanom ponašanju tuženog koje kod oštećene stvara osećaj uznemirenosti, nesigurnosti i straha, što opravdava izricanje mere zaštite od nasilja, predviđene članom 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona. Izgovorene uvrede i pretnje podobne su da ugroze spokojstvo osobe kojoj su upućene. Ugrožavanje spokojstva je vid nasilja u porodici. Izrečena mera zaštite odgovara stepenu ispoljenog nasilja i ima za cilj sprečavanje uznemiravanja i ponavljanja nasilja. Kod odlučivanja o trajanju izrečene mere, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je u smislu odredbe člana 287 sud ovlašćen, ne samo da odredi meru zaštite od nasilja u porodici i kada to tužbom nije traženo, već i da odredi trajanje izrečene mere vodeći računa o ograničenju iz člana 198 stav 3 Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijanom presudom drugostepenog suda odlučeno je u potpunosti pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić