Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sporno pravno pitanje o ispunjenosti uslova za konvalidaciju nepotpisanog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je izvršen nema značaj pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana da bi ga bilo potrebno razmotriti u ovom sporu.

Zakonske odredbe o konvalidaciji ugovora o prometu nepokretnosti su jasne i ne zahtevaju drugačije, niti novo tumačenje. Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 42/98), važećeg u vreme kada je po tužiočevoj tvrdnji izvršen promet nepokretnosti, bilo je propisano da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u pisanoj formi i da se potpisi ugovarača overavaju od strane suda. Prema stavu 2. te odredbe, ugovori koji nisu zaključeni na način iz stav 1. tog člana ne proizvode pravno dejstvo, ali je u stavu 3. iste odredbe predviđeno da sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti iz stava 2. tog člana, koji je zaključen u pisanom obliku i na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnom delu, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis.

Sledstveno izloženom, konvalidirati se može samo ugovor o prometu nepokretnosti koji je zaključen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, uz ispunjenje drugih uslova propisanih članom 4. stav 3. ranije važećeg Zakona o prometu nepokretnosti. U ovom slučaju ne postoji pisani ugovor o kupoprodaji spornih nepokretnosti jer ga ugovorne strane nisu potpisale, a odredbom člana 72. stav 7. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kad je za zaključenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zaključen kad ispravu potpišu sva lica koja se njim obavezuju, tako da ne postoje uslovi za konvalidaciju u ovom slučaju.

Ni drugo pravno pitanje vezano za pretpostavku savesnosti državine ne zavređuje potrebu odlučivanja o posebnoj reviziji u sporu u kojem je tužilac tražio utvrđenje prava svojine po osnovu redovnog održaja. U nedostatku zakonitog osnova državine - punovažnog pravnog posla za sticanje prava svojine ili pravnog posla koji ispunjava uslove za konvalidaciju, pravno pitanje savesnosti državine je bez značaja za odluku u ovom sporu.

Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi opravdavale odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U podnetoj tužbi vrednost predmeta ovog spora određena je iznosom od 10.000,00 dinara koji je očigledno niži od vrednosti merodavne za dozvoljenost revizije.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom, a na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. istog zakona kao u drugom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužene za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić