Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Živko Dedović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva – Prvi osnovni sud u Beogradu, koju zastupa Državni pravobranilac iz Beograda, radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 12866/17 od 15.12.2017. godine, u sednici održanoj 11.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, u smislu člana 404. ZPP.

PREINAČUJE SE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 12866/17 od 15.12.2017. godine u stavu prvom izreke, tako što se ODBIJA žalba tužene i potvrđuje rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu P 687/17 od 25.07.2017. godine, u stavu prvom izreke.

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 19.600,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P 687/17 od 25.07.2017. godine, izdat je platni nalog i obavezana tužena da tužilji isplati 4.096,31 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate i da joj naknadi troškove spora od ukupno 8.850,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 12866/17 od 15.12.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke, tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepenog rešenja (troškovi postupka) tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Odlučujući o posebnoj reviziji na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe tumačenja prava, masovnosti ove vrste sporova i različitog presuđenja u pogledu naknade troškova parničnog postupka, zbog čega je nužno ujednačavanje sudske prakse.

Tužilji je kao veštaku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, priznato pravo na isplatu troškova na ime obavljenog veštačenja, koje joj je isplaćeno sa kašnjenjem. Kako tužena nije izmirila obavezu po dospelosti, već naknadno, opredeljeni zahtev tužilje koji predstavlja obračunatu kamatu na neto iznos glavnog duga, je usvojen, a tužena obavezana da joj naknadi troškove postupka od 8.850,00 dinara, na ime sastava tužbe 6.000,00 dinara, na ime takse na tužbu 1.900,00 dinara i na ime takse na odluku suda iznos od 950,00 dinara, prema važećoj AT i TT.

Suprotno, drugostepeni sud je zaključio, da iako je tužilja uspela u parnici, imajući u vidu vrednost predmeta spora, da je jedina ''pravična odluka'' u pogledu troškova parničnog postupka da svaka stranka snosi svoje troškove, zbog čega je preinačio prvostepeno rešenje u tom delu.

Na pravilno utvrđeno činjenično stanje nepravilno su primenjena pravila o troškovima postupka.

Pravičnost je vrhunski kriterijum (i ideja) i prožima celokupno pravo. Ali, u presuđenju može da se primeni kada zakon upućuje na njegovu primenu, ili izuzetno kada se radi o pravnoj praznini.

U konkretnom slučaju pravne praznine nema, pa se u imovinsko-pravim sporovima odluka o troškovima ne donosi po osnovu pravičnosti. Samo u porodičnim odnosima sud vodi računa o ''razlozima pravičnosti'' prilikom odlučivanja o troškovima (član 207. Porodičnog zakona), što ovde nije slučaj jer se radi o imovinskom sporu, a ne porodičnom.

Po pravilu stranka koja izgubi spor dužna je da protivnoj strani naknadi parnične troškove. Ona ima prava da joj se naknade nužni i potrebni troškovi da bi se postigla zaštita pri čemu sud ceni sve okolnosti (član 154. ZPP).

U ovom slučaju tužena je izgubila spor i pravilno je od strane prvostepenog suda obavezana da protivnoj stranci naknadi troškove. U toku postupka tužena nije isticala da tužilac ima kod istog suda više parnica sa istovrsnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Jedino u tom slučaju bi prvostepeni sud bio ovlašćen da, eventualno i pored uspeha u tekućoj parnici, odbije zahtev za naknadu troškova jer tužilac bi u slučaju tzv. ''cepanja potraživanja'' zloupotrebljavao pravo i postupao suprotno načelu savesnosti i poštenja iz člana 9. ZPP u vezi člana 12. ZOO. Ako su parnične stranke bile u ugovornom odnosu na osnovu ugovora o delu (angažovanje tužioca kao veštaka), načelo savesnosti i poštenja se primenjuje od momenta stupanja stranaka u pregovore pa sve do prestanka ugovora (član 12. ZOO). U ugovornim odnosima ono podrazumeva iskreno i lojalno postupanje i imanje obzira prema interesima druge strane. Pravni odnos između ugovornih, a ovde parničnih stranaka ne prestaje ispunjenjem obaveze (isplata glavnice), pa se i na zaštitu subjektivnih prava u sudskom postupku primenjuje načelo savesnosti i poštenja i zabrane zloupotrebe prava. To načelo se mora poštovati sve do definitivnog razrešenja spornih odnosa jer strukturu subjektivnog prava ne sačinjava samo ovlašćenje već i zahtev za sudsku zaštitu, sa kojim čini celinu. To dalje podrazumeva da se od svake ugovorne strane i u prinudnoj realizaciji spornog potraživanja zahteva savesno postupanje i smanjenje troškova druge strane.

Nesavesno postupa ona stranka ako iz istog činjeničnog stanja i po istom pravnom osnovu potraživanje razdvaja na više delova i time drugoj stranci svesno prouzrokuje nerazumno visoke troškove. Ali, kao što je istaknuto, tužena nije istakla prigovor da tužilac vodi više sporova radi naplate zatezne kamate zbog docnje u isplati nagrade za veštačenje (glavnica) i da postupa nesavesno, odnosno vrši zloupotrebu prava, pa odbijanje zahteva za naknadu troškova ili eventualno smanjenje iz istaknutih razloga u ovoj parnici nije moguće.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je obavezana da tužilji naknadi i troškove revizijskog postupka u visini od 19.600,00 dinara, koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12), kao i troškove sudskih taksi na reviziju i odluku po reviziji u iznosu od po 3.800,00 dinara prema Tarifnom broju 1. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 106/15).

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić