U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Republika Crna Gora, čiji su punomoćnici Gordana Božilović Petrović i Vladimir Petrović, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8001/19 od 15.04.2021. godine u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovane, revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8001/19 od 15.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 5555/17 od 21.01.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 5555/17 od 07.05.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete za nezakonito oduzeta dva kamiona marke "Mercedes" i „TAM 190 T 15“ isplati ukupan iznos od 26.554,43 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.01.2019. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da se tužena obaveže da mu naknadi materijalnu štetu za nezakonito oduzetih 48.786 boksova cigareta u iznosu od 332.829,04 evra sa kamatom od 15.11.2013. godine pa do isplate kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužiočev zahtev za isplatu kamate na dosuđeni iznos naknade materijalne štete za period od 15.11.2013. godine pa do 21.01.2019. godine kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 351.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 8001/19 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 5555/17 od 21.09.2019. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 5555/17 od 07.05.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu obe parnične stranke su izjavile blagovremene revizije tako što tužilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), i utvrdio da su revizije neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tužene o tome da je izreka pobijane presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima, te da u istoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama i da postoji protivrečnost zbog kojih se presuda ne može da ispita, revident ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, koja nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP-a.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je direktor Preduzeća za proizvodnju, promet i špediciju „GG“, sa p.o. Tuzi – Titograd, kao društva sa ograničenom odgovornošću, koje je kupilo cigarete za snabdevanje Vojske Jugoslavije od pošiljaoca sa teritorije Crne Gore za teritoriju Republike Srbije VU „Dedinje“ Beograd. Prevoz cigareta organizovan je vozilima i to: „TAM 190 T-15 B“ reg. br. ..., kojim je upravljao vozač BB ;„Mercedes 1419“ reg. br. ... kojim je upravljao VV, a oba vozila su vlasništvo tužioca. Ovlašćena službena lica vojne policije su, na osnovu potvrda o oduzetim predmetima od 09.12.2001. godine, od VV iz ..., privremeno oduzeli vozilo teretno marke „Mercedes 1419“ reg. br. ..., reg. tablice (2 komada) PG ..., saobraćajnu dozvolu broj ..., a od BB iz ..., vozilo teretno marke TAM 190 T 15 B reg.br. ..., reg. tablice (2 komada) ... saobraćajnu dozvolu broj ..., kao i cigarete koje su tim vozilima prevožene. Protiv tužioca je vođen krivični postupak zbog krivičnog dela nedozvoljene trgovine, pred Vojnim sudom u Beogradu, u kome je nadležni istražni sudija doneo naredbu da se izvrši čuvanje i obezbeđenje od krađe i propadanja, u pogodnoj prostoriji – skladištu ili hangaru, kamiona marke „Mercedes“ reg. br. .. i kamiona TAM L 15015 b reg oznake .., na kojima se nalaze cigarete, kao i da se izvrši čuvanje na pogodnom mestu kamiona i cigareta od propadanja i krađe, a zatim da se izvrši istovar cigareta sa kamiona i da se cigarete smeste u prostorije u zgradi broj 21 kasarne Topčider, koje je potrebno čuvati u zaključanoj i zapečaćenoj prostoriji, uz fizičko obezbeđenje. Nakon što je nadležnost za postupanje u krivičnom postupku protiv tužioca ustupljena Vojnom sudu u Podgorici, istražni sudija tog vojnog suda je doneo naredbu kojom je naredio Vojnoj policiji pri VP 2834 Topčider – Beograd, da, nakon ustupanja ove krivičnopravne stvari u nadležnost Vojnog suda u Podgorici, odmah organizuje i izvrši prevoz oduzetih predmeta nedozvoljene trgovine, cigareta i predmeta namenjenih izvršenju predmetnog krivičnog dela, dva teretna motorna vozila, kao i naredbu kojom se naređuje vojnoj policiji VP 2834 da izvrši transport predmeta koji su u vezi sa izvršenjem krivičnog dela, a koja se nalaze na čuvanju u toj VP, po kojoj naredbi nije postupljeno. Oduzete cigarete su 2006. godine komisijski spaljene. Tužilac se, pre podnošenja tužbe, obraćao tuženoj zahtevom za naknadu štete, na koji tužena nije odgovorila. Vrednost cigareta na dan nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke 15.11.2013. godine, sa plaćenom akcizom, iznosi 332.829,04 evra, a vrednost kamiona marke „Mercedes“ na isti dan iznosi 15.611,43 evra dok vrednost kamiona „TAM“ iznosi 10.943,30 evra. Presudom Višeg suda u Podgorici Kž 2653/09 od 24.09.2010. godine, koja je pravnosnažna 18.04.2011. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Podgorici K 06/413 od 24.04.2008. godine, tako što je tužilac oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 207. stav 3. u vezi stava 1. KZ RCG i izrečena mu je uslovna osuda, dok je odbijena optužba prema tužiocu da je izvršio krivično delo nedozvoljene trgovine iz člana 284. stav 1. KZ, u sticaju sa krivičnim delom zloupotrebe službenog položaja učinjenog putem podstrekavanja, pa je izvršeno preinačenje u delu koje se odnosi na meru bezbednosti, tako što se neće izricati mera bezbednosti oduzimanja predmeta – cigareta upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela nedozvoljene trgovine iz člana 284. stav 4. u vezi stava 1. KZ CG.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i tuženu obavezao da mu naknadi materijalnu štetu na ime nezakonito oduzeta dva kamiona u njegovom vlasništvu od 26.554,43 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 21.01.2019. godine pa do isplate, u smislu odredbe člana 154, 155. i 172. stav 1. ZOO, imajući u vidu da je prema tužiocu odbijena optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljene trgovine i odlučeno da se privremeno oduzeti predmeti neće oduzimati, odnosno da se neće izricati mera bezbednosti oduzimanja predmeta, pa kako je tokom postupka utvrđeno da su oduzete cigarete nakon oduzimanja bile u preteženju organa tužene, Uprave za snabdevanje, koja nije postupila po naređenjima Vojnog suda u Podgorici i dostavila privremeno oduzete predmete u postupku protiv okrivljenih, između ostalog i tužioca, niti su predmetna teretna vozila ikad vraćena tužiocu i nakon što se vansudski obraćao organima tužene za njihovo vraćanje, te kako im je vrednost, usled neadekvatnog skladištenja, u potpunosti umanjena, to je prvostepeni sud odlučio da je tužena dužna da tužiocu naknadi štetu zbog nezakonito oduzetih teretnih vozila. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete na ime oduzetih cigareta jer je u toku postupka utvrđeno da je cigarete kupilo preduzeće za proizvodnju, promet i špediciju „GG“ sa p.o., zbog čega ne postoji aktivna legitimacija tužioca jer su cigarete bile u vlasništvu pravnog lica, a ne u njegovom vlasništu.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom, potvrdio prvostepenu presudu prihvatajući u svemu razloge prvostepenog suda u delu koji se odnosi na odbijanje tužbenog zahteva tužioca za naknadu štete za oduzete cigarete, zbog nedostatka aktivne legitimacije, dok je u odnosu na usvajajući deo prvostepene presude ukazao da prvostepeni sud nije imao ovlašćenja da ispituje uslove za priznanje strane sudske odluke (presude sudova u Crnoj Gori, donetih u krivičnoj stvari protiv tužioca) kao prethodno pitanje u ovoj parnici (član 12. ZPP), pošto Zakon o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima („Sl. glasnik RS“, br.20/09 od 19.03.2009. godine), kojom se uređuje postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima u slučajevima kada ne postoje međunarodni ugovori ili kada određena pitanja nisu njime uređena (član 1), ne daje ovlašćenje sudu da ispituje uslove za priznanje strane krivične presude kroz rešavanje prethodnog pitanja, niti su Srbija i Crna Gora ugovorom od 21.05.2009. godine uredile pitanje priznanja strane sudske odluke donete u krivičnim stvarima. Međutim, po mišljenju drugostepenog suda, bez obzira na to što tužilac u konkretnom slučaju ne može da se poziva na presudu suda u Crnoj Gori (kojom je pravnosnažno oslobođen za neka krivična dela, dok je za jedno krivično delo oglašen krivim), kojom je odlučeno da se mera bezbednosti oduzimanja predmeta (cigareta) upotrebljenih za izvršenje jednog od krivičnih dela neće izricati, a kojom odlukom inače nije rešeno pitanje sudbine privremeno oduzetih vozila, u konkretnom slučaju ima mesta pružanju pravne zaštite zahtevu tužioca za naknadu štete usled trajnog oduzimanja vozila na osnovu odredbe člana 172. stav 1. i 210. stav 1. ZOO i odredbe člana 58. stav 1. Ustava RS. Po mišljenju drugostepenog suda, bilo je nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene (VP 2834 Topčider Beograd u čijem priteženju su bila vozila), koja se ogleda u tome što nisu postupili po naredbi istražnog sudije Vojnog suda u Beogradu K.r.178/01 od 11.12.2001. godine (donetoj u krivičnom postupku protiv tužioca i drugih lica zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 174. stav 1. KZ SRJ i dr.) o čuvanju oduzetih vozila i njihovom obezbeđenju od krađe i propadanja u pogodnoj prostoriji (hangar) u okviru kasarne Topčider, već su vozila sve vreme držana na otvorenom prostoru, te su ona, vremenom, potpuno propala što među strankama nije bilo sporno. Pored toga, po mišljenju drugostepenog suda, nezakonitog i nepravilnog organa tužene (vojne policije pri VP 2834 Topčider Beograd) je bilo i usled nepostupanja po naredbi Vojnog suda u Podgorici Ki 4/02 od 07.02.2002. godine (nakon nastanka krivičnog postupka protiv tužioca i drugih lica u Crnoj Gori) da odmah organizuju i izvrše prevoz oduzetih predmeta nedozvoljene trgovine (cigareta) i predmeta namenjenih izvršenju krivičnih dela (dva teretna motorna vozila) iz kasarne „Topčider“ u itendansko skladište VP 2721/8 – Nikšić, uz komisijski utovar cigareta u teretna vozila i sačinjavanje zapisnika (po vrstama i količinama) po naredbi Ik 264/02 od 04.09.2003. godine i zadržavanju tih vozila u svom priteženju bez ikakvog pravnog osnova. Zbog toga je po mišljenju drugostepenog suda bez značaja na koji način je okončan krivični postupak protiv tužioca, kao vlasnika tih vozila i da li su ispunjeni ili nisu ispunjeni uslovi za priznanje sudske odluke, da li je ili nije tom odlukom odlučeno o sudbini privremeno oduzetih predmeta, vozila, što je u nadležnosti organa pred kojim se vodi postupak, jer su nečinjenjem organi tužene onemogućili tužioca da se, po pravnosnažno okončanom postupku, obrati sudu u Crnoj Gori pred kojim je vođen i okončan krivični postupak protiv njega, radi povraćaja vozila, koji sud bi svakako, da je postupljeno po njegovoj naredbi, bio nadležan da vodi računa o tim predmetima. Pored toga, po mišljenju prvostepenog suda, za traženje ovih vozila od organa tužene, tužilac je svakako aktivno legitimisan, kao njihov vlasnik, u svako doba, shodno odredbi člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer se u Republici Srbiji, u vezi sa tim vozilima nije vodio i ne vodi se nikakav sudsko-upravni ili sudski postupak protiv tužioca, niti ima dokaza o trajnom oduzimanju tih vozila od tužioca od strane nekog organa tužene, po bilo kom osnovu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 172. stav 1. ZOO, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koje njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalne štete), na osnovu odredbe člana 155. istog Zakona. Oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi na osnovu odredbe člana 189. stav 1. ZOO. Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo (stav 2).

U konkretnom slučaju, tužena je tužiocu pričinila štetu jer je, bez pravnog osnova, zadržala kamione u njegovom vlasništvu iako je bila dužna da ih vrati u Republiku Crnu Goru, nakon što je Vojni sud u Podgorici preuzeo krivični postupak protiv tužioca i drugih lica (2002. godine), pri čemu su oba vozila neadekvatno čuvana (na otvorenom prostoru) zbog čega su potpuno propala. Tužilac nije aktivno legitimisan da potražuje naknadu štete za oduzete i komisijski uništene cigarete 2006. godine jer su one bile vlasništvo Preduzeća za proizvodnju, promet i špediciju „GG“ sa p.o. Tuzi-Titograd, a ne vlasništvo tužioca.

Navodima revizija parničnih stranaka ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u pogledu vlasništva nad predmetnim kamionima i cigaretama, što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je odredbom člana 407. stav 2. propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu da se izjavljenim revizijama revidenata neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić