Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22149/2024
15.11.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Stanković, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Vladimir Marinkov, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Gordana Janković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i predaje u državinu, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5615/23 od 06.03.2024. godine, u sednici održanoj 15.11.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 5615/23 od 06.03.2024. godine u stavovima drugom i trećem izreke, tako što se u celosti ODBIJA žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Smederevu, Sudske jedinice u Kovinu P 1254/22 od 02.06.2022. godine.
OBAVEZUJE SE tužilja da tuženima nadoknadi troškove revizijskog postupka od 73.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Smederevu, Sudske jedinice u Kovinu P 1254/22 od 02.06.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja, kao zakonski naslednik sada pokojnog DD, svog pokojnog dede, pokojnog ĐĐ, svog pokojnog oca i EE, svoje pokojne majke, svi bivši iz ..., u trenutku njihove smrti po osnovu nasleđa, suvlasnik na ½ dela nepokretne imovine i to: porodične stambene zgrade koja se sastoji od prizemlja, sprata i potkrovlja, ukupne površine 156 m2 u osnovi, koja leži na parceli broj .. sa delom od 134 m2 i parceli broj .. sa delom od 22 m2, obe upisane u KO ..., i to parc. br. .. u listu nepokretnosti broj .. KO ... i parc. br. .. u listu nepokretnosti .. KO ..., s tim da su tužene BB i VV upisane kao suvlasnice svaka sa po ½ dela na parceli broj .., dok je navedena porodična stambena zgrada vanknjižno vlasništvo istih, a u državini i tužene GG iz ..., njihove majke, što su tužene dužne da priznaju i trpe, te da se tužilja ovlasti da na osnovu ove presude kod RGZ, Službe za katastar nepokretnost Smederevo, upiše suvlasništvo na parceli broj .., koja je upisana u listu nepokretnosti .. KO ..., sa ½ dela, a tužene BB i VV ostaju kao suvlasnice napred navedene parcele sa umanjenim suvlasničkim udelima, svaka sa po ¼ dela, kao i da se tužilja na osnovu presude, kada se izvrši legalizacija porodične stambene zgrade upiše kao suvlasnik sa ½ dela i da joj se ista preda u mirnu i trajnu državinu; tužilja je obavezana da tuženima nadoknadi parnične troškove od 286.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5615/23 od 06.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja suvlasnik sa 1/2 dela porodične stambene zgrade koja leži na parceli broj .. sa delom od 134 m2 i parceli broj .. sa delom od 22 m2, obe upisane u KO ..., kao i da se na osnovu ove presude, kada se za to budu stekli uslovi upiše kao suvlasnik sa 1/2 dela nepokretnosti i da joj istu tužene predaju u mirnu i trajnu državinu. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu, tako što je utvrđeno da je tužilja suvlasnik ½ idealnog dela parcele broj .. upisane u listu nepokretnosti .. KO ..., pa je tužilja ovlašćena da se na osnovu ove presude kod RGZ, Službe za katastar nepokretnosti Smederevo upiše kao suvlasnik parcele broj .. sa udelom od ½, što su tužene BB i VV dužne da priznaju i trpe. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je prvostepena presuda preinačena, tužene su na osnovu člana 403. stav 2. ZPP blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitne povrede odredaba postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni sud je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbi članova 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a tužene ne konkretizuju relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja, rođena sestra pravnog prethodnika tuženih, pokojnog ŽŽ, nije učestvovala u postupku raspravljanja zaostavštine iza pokojnog dede DD, umrlog ...1991. godine. U tom ostavinskom postupku su se uz decu, kao zakonske naslednike, tužilja i pokojni ŽŽ pozivali na nasleđe po pravu predstavljanja iza svog pokojnog oca ĐĐ, sina ostavioca, umrlog ...1990. godine. Tužilja je i tada živela, a i sada živi u ... . Spornu parcelu broj .. u KO ... koja je ulazila u sastav zaostavštine, ŽŽ je na osnovu sporazuma o nasledničkoj deobi sa ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku raspravljanja zaostavštine pokojnog DD, nasledio u celosti. Nakon smrti ŽŽ ...2011. godine, parcelu su nasledile tužene BB i VV, njegove ćerke na ravne delove, a u korist tužene GG, supruge ostavioca, konstituisano je pravo doživotnog plodouživanja na celoj nepokretnosti.
Prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužilje na parceli broj .. zbog nepostojanja potpune procesne zajednice, pošto tužbom na strani tuženih nisu obuhvaćeni svi zakonski naslednici pokojnog DD – ZZ, II i JJ. Prigovor zastarelosti prava tužilje da zahteva zaostavštinu odbija, pozivom na član 221. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ br. 46/95 i 101/2003).
Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda, već na osnovu odredbi članova 10. Zakona o nasleđivanju i 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nalazi da tužilji pripada ½ dela svojine na parceli koju je njen brat nasledio u celosti od pokojnog dede, po osnovu sporazuma sa ostalim zakonskim naslednicima koji su učestvovali u postupku raspravljanja zaostavštine.
Po oceni Vrhovnog suda, stanovište na kome je drugostepeni sud zasnovao pobijanu presudu nije pravilno. Prvostepeni sud je pravilno odbio postavljeni tužbeni zahtev, ali je i taj sud pogrešno primenio materijalno pravo, na šta se revizijom osnovano ukazuje.
Odredbom člana 237. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ br. 46/95), koji je stupio na snagu 04.05.1996. godine, propisano je da će se nasleđa otvorena pre stupanja na snagu tog zakona raspraviti po propisima koji su važili do dana njegovog stupanja na snagu.
Na navedeni način, izričito je isključena retroaktivna primena tog zakona na nasledna prava koja su nastala pre 04.05.1996. godine.
U konkretnom slučaju, predmet spora je pravo na nasleđe iza pokojnog DD, koji je umro ...1991. godine. U to vreme na teritoriji Republike Srbije, van teritorija autonomnih pokrajina, primenjivao se Zakon o nasleđivanju („Službeni glasnik SRS“ br. 52/74, 1/80 i 25/82).
Prema navedenom zakonu, smrću lica otvara se njegovo nasleđe (član 123. stav 1.); zaostavština umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti (član 130.); pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine, a najdalje za 10 godina, računajući za zakonskog naslednika od smrti ostavioca, a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta ( član 139. stav 1.); prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina (član 139. stav 2.).
Tužba je podneta 02.07.2012. godine, u koje vreme su pravni prethodnik tuženih, odnosno tužene bile u neprekidnoj državini sporne parcele duže od 20 godina nakon smrti DD, pa je osnovan prigovor tuženih da je zastarelo pravo tužilje, kao zakonskog naslednika da zahteva zaostavštinu.
Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbi članova 153. stav 1. i 154. ZPP odlučio o troškovima postupka. Na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP tužilja je u obavezi da tuženima nadoknadi opravdane troškove revizijskog postupka, u ukupnom iznosu od 73.500,00 dinara. Dosuđeni iznos čine nagrada za sastav revizije od 54.000,00 dinara, sa uvećanjem za zastupanje ukupno tri lica, te sudske takse na reviziju od 7.800,00 dinara i odluku po reviziji od 11.700,00 dinara.
Iz navedenih razloga, odluka u izreci doneta je primenom člana 416. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Vesna Stanković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković