Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tužene BB iz ..., Ukrajina, radi izmene odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž2 10/19 od 11.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž2 br 10/19 od 11.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Gž2 br 10/19 od 11.12.2019. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru P2 652/19 od 30.09.2019. godine, kojim se Osnovni sud u Novom Pazaru oglasio nenadležnim za postupanje u ovom sporu, pa je tužba tužioca AA iz ... protiv tužene BB iz ..., Ukrajina, radi određivanja starateljstva, odbačena.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, u sporu iz porodičnih odnosa (samostalno vršenje roditeljskog prava), u kome je revizija uvek dozvoljena, u smislu člana 208. Porodičnog zakona. Zbog toga nisu ispitivani uslovi za dozvoljenost revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku na čiju primenu je tužilac u reviziji ukazao.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijanog rešenja, u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog zakona, ali ova bitna povreda nije propisana kao revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Takođe, revizijom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali se ne navodi posebno koju to odredbu Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud nije primenio ili nije pravilno primenio, a što je bilo ili moglo da bude od uticaja na pravilnost ili zakonitost pobijanog rešenja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je podneo tužbu protiv tužene radi izmene odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava nad mal. VV, sa predlogom da se on poveri na čuvanje, negu i vaspitanje tužiocu, koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo i da se tom presudom promeni ranija odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava po presudi Osnovnog suda u Novom Pazaru P2 1199/16 od 20.03.2018. godine i presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 2276/18 od 28.06.2018. godine. Kao prebivalište tužene tužilac je označio mesto ... u Ukrajini, s tim što tužena nema državljanstvo Republike Srbije, odnosno ona je državljanin Ukrajine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Službeni list SFRJ“, broj 42/82, 72/82, „Službeni list SRJ“, broj 46/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 46/2006) i pravilno zaključili da u ovom sporu ne postoji nadležnost suda Republike Srbije, pa ni Osnovnog suda u Novom Pazaru.

Nadležnost suda Republike Srbije u sporovima o čuvanju, podizanju i vaspitavanju dece koja su pod roditeljskim staranjem propisana je članom 66. navedenog Zakona, i kad tuženi nema prebivalište u Republici Srbiji, ako su oba roditelja državljani Republike Srbije, a ako su tuženi i dete državljani Republike Srbije i ako oboje imaju prebivalište u Republici Srbiji nadležnost domaćeg suda je isključiva.

S obzirom da je tužena državljanin Ukrajine, da je njoj mal. VV pravnosnažnom odlukom dodeljen na samostalno vršenje roditeljskog prava i da i tužena i mal. VV imaju prebivalište u Ukrajini, a tužena nema državljanstvo Republike Srbije, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi na osnovu kojih bi bila zasnovana nadležnost suda u Republici Srbiji, a za svoju odluku dali su dovoljno razloga, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 69. Zakona o sprečavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, bez obzira što su i tužilac i njegov sin mal. VV državljani Republike Srbije, s obzirom da je članom 66. propisana nadležnost u sporovima o čuvanju, podizanju i vaspitavanju dece koja su pod roditeljskim staranjem, koji predstavlja specijalnu normu za određivanje nadležnosti domaćeg suda, upravo u sporovima kao što je i spor u konkretnom slučaju. Pored toga, lice prema kome se podnosi zahtev je ukrajinski državljanin, pa se ni u tom smislu ne može primeniti član 69. navedenog Zakona. Isključiva nadležnost suda Republike Srbije bi postojala da su tužena i dete jugoslovenski državljani i da imaju prebivalište u Republici Srbiji, kako je to propisano stavom 2. člana 66. navedenog Zakona.

Na pravilnost pobijanog rešenja nisu od uticaja navodi revizije da je tačka vezivanja u ovoj pravnoj stvari presuda domaćeg suda čija se izmena traži ovom tužbom. Tačka vezivanja ili odlučujuća činjenica u konkretnom slučaju je državljanstvo tužene majke i mesto prebivališta tužene i mal. deteta. S obzirom da je tužena državljanin Ukrajine i da ona i mal. dete stranaka imaju prebivalište u Ukrajini, domaći sud nije nadležan da odlučuje o samostalnom vršenju roditeljskog prava nad mal. detetom, u smislu člana 66. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.

Ostali navodi revizije kojima se ukazuje na povrede prava deteta koje čini tužena nad zajedničkim sinom parničnih stranaka nije od uticaja na odluku o nenadležnosti domaćeg suda.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, u smislu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić