Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Vesne Subić, Jasminke Stanojević i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelica Bošković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 407/20 od 18.12.2020. godine, u sednici održanoj 03.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 407/20 od 18.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 407/20 od 18.12.2020. godine i presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 36/18 od 07.11.2018. godine i predmet vraća Osnovnom sudu u Čačku na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 36/18 od 07.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku plati neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa čija je visina utvrđena zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 14.05.2007. godine (tačka 86) u predmetu St br.4/10 u iznosu od 1.394.582,31 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2007. godine kao dana usvajanja zaključka o listi potraživanja, pa do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 407/20 od 18.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 36/18 od 07.11.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Zakon o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11 ...18/20), u članu 404. stav 1. propisuje da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

U konkretnom slučaju, tužilac je podneo tužbu protiv Republike Srbije radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku St 4/2010, što je utvrđeno rešenjem tog suda R4 St 14/2017 od 16.06.2017. godine. Uz reviziju tužilac je dostavio pravnosnažne presude kojima je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija odluka, jer je tužiocima u drugim postupcima usvojen tužbeni zahtev za naknadu imovinske štete, a u ovom postupku tužiočev zahtev je odbijen. U cilju ujednačavanja sudske prakse Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca dozvoljena i odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba ZPP, iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u preduzeću „BB“ AD ..., nad kojim je 25.12.2006. godine otvoren stečajni postupak rešenjem Trgovinskog suda u Čačku St br.3/06 (sada br.4/10). U tom postupku je podnet Plan reorganizacije koji je usvojen 16.03.2007. godine, a rešenjem od 05.10.2010. godine obustavljena je primena Plana reorganizacije stečajnog dužnika jer predlagač plana nije uspeo da delimično namiri poverioce. Rešenje kojim je određen nastavak postupka stečaja bankrotstvom postalo je pravnosnažno 25.10.2010. godine. Prodaja imovine stečajnog dužnika oglašena je 29.12.2012. godine, a sredstva ostvarena prodajom su korišćena za namirenje delova troškova stečajnog postupka, namirenja „... banke“ kao razlučnog poverioca, a potom je nastupio zastoj u unovčenju imovine stečajnog dužnika zbog sudskog spora po izlučnoj tužbi preduzeća „VV“ DOO iz ..., kao i zbog podnetih zahteva za vraćanje oduzete imovine na osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Zaključkom Trgovinskog suda u Čačku St br.4/10 od 14.05.2007. godine (tačka 86) utvrđeno je da su u celosti osnovana potraživanja tužioca na ime neisplaćenih novčanih potraživanja iz radnog odnosa i utvrđeni su isplatni redovi za svako potraživanje. Rešenjem Privrednog suda u Čačku R4 St 4/2017 od 16.06.2017. godine, utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku St 4/2010, naloženo je postupajućem sudiji da preduzme sve potrebne mere radi okončanja stečajnog postupka, a presudom Osnovnog suda u Čačku Prr br.262/17 od 12.03.2018. godine, obavezana je tužena Republika Srbija da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Čačku St 4/10 plati 500 evra u dinarskoj protivvvrednosti. Stečajni postupak traje više od 11 godina, nije okončan, a dužina trajanja ukazuje da neće biti okončan u okviru razumnog roka.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao uzročno – posledičnu vezu između nastale štete i utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno postojanje odgovornosti tužene za nastalu štetu, jer tužilac nije dokazao da je šteta nastala isključivo zbog dužine trajanja postupka stečaja.

Drugostepeni sud zaključuje da tužena ne snosi odgovornost za tužiočeva neizmirena potraživanja prema bivšem poslodavcu, između ostalog, jer je većinski kapital u vlasništvu inostranog preduzeća „GG “.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije prihvatljiv zaključak prvostepenog suda da nema uzročno-posledične veze između pretrpljene materijalne štete zbog dugog trajanja postupka, kao ni zaključak drugostepenog postupka da je bivši poslodavac tužioca nad kojim je pokrenut postupak stečaja, stečajni dužnik čiji je većinski kapital u vlasništvu inostranog preduzeća. Ovakav zaključak nije utemeljen na činjenicama i dokazima izvedenim tokom postupka. Naime, u postupku je izveden dokaz uvidom u spis Privrednog suda u Čačku St br.3/06 – novi broj St 4/10, ali nije utvrđeno da je većinski kapital stečajnog dužnika u vlasništvu inostranog preduzeća, što bi isključilo objektivnu odgovornost tužene za naknadu štete izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku. Na okolnost da je stečajni postupak u odnosu na preduzeće koje ima državni kapital ukazuje pre svega, da je Agencija za privatizaciju 16.01.2007. godine, raskinula zbog neispunjenja ugovor o prodaji društvenog kapitala javnim tenderom preduzeća „BB“ iz ..., odnosno stečajnog dužnika. O ovim bitnim činjenicama se izjasnio i Ustavni sud u svojim odlukama, koje je tužilac dostavio tokom postupka, kao i uz reviziju. Osim toga, rešenjem Privrednog suda u Čačku R4 St 14/2017 od 16.06.2017. godine, utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku St 4/2010. U toj situaciji nejasan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac nema pravo na naknadu imovinske štete koja je prouzrokovana povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku u kojem je prijavio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa na ime neisplaćenih zarada i drugih primanja, te da nema uzročno-posledične veze između nastale štete i utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Prvostepeni sud će utvrditi sve činjenice na okolnost da li je bivši poslodavac tužioca preduzeće sa većinskim društvenim – državnim kapitalom, te pravilno utvrditi postojnje uzročno-posledične veze između štete koja je tužiocu prouzrokovana zbog toga što mu nije isplaćeno priznato potraživanje u stečajnom postupku usled neopravdano dugog trajanja postupka, te u vezi sa tim osnov odgovornosti tužene.

Zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, kako u odnosu na status privrednog društva, bivšeg tužiočevog poslodavca koji je u stečaju, tako i postojanja uzročno-posledične veze između neopravdano dugog trajanja postupka stečaja i imovinske štete, za koju tužilac tvrdi da je pretrpeo. U ponovnom postupku činjenično stanje će biti potpuno utvrđeno i na utvrđeno činjenično stanje će se pravilno primeniti odredbe materijalnog prava i to član 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva, imajući u vidu kako visinu zahteva, tako i zahtev za isplatu kamate na glavni dug.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić