Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1865/23 od 10.07.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca – protivtuženog, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac – protivtuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena – protivtužilja je dostavila odgovor na reviziju zahtevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/2020), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Predmet tražene pravne zaštite po tužbi je iseljenje tužene – protivtužilje iz stana, a po protivtužbi utvrđenje da je tužena – protivtužilja po osnovu zajedničke kupovine sredstvima iz svoje posebne imovine i po osnovu vanbračne tekovine suvlasnik sa ½ udela na dvosobnom stanu i na dva putnička vozila. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog za iseljenje odbijen, a po protivtužbi za utvrđenje usvojen, doneta je pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbi člana 4, 168. stav 2, 171. stav 1, 180. stav 2, 3. i 5. i 191. Porodičnog zakona, a u primeni navedenih odredbi zakona ne postoji neujednačena sudska praksa. Revident u reviziji, pozivajući se na pogrešnu primenu materijalnog prava, u stvari ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Takođe, navodima revizije revident ukazuje i na bitne povrede postupka, što takođe ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi iseljenja podneta je 12.02.2020. godine, a označena vrednost predmeta spora u tužbi je 4.000,00 dinara, dok je tužena protivtužbu podnela 03.03.2020. godine, radi utvrđenja, a kao vrednost predmeta spora po protivtužbi označen je iznos od 7.500,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni i protivtužbeni zahtevi odnose na nenovčano potraživanje, a u kome označene vrednosti predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Troškovi za sastav odgovora na reviziju tužene – protivtužilje nisu bili nužni i potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP, pa je na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković