.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2220/2020
28.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog „WIENER STADTISCHE OSIGURANJE“ ADO iz Novog Beograda, čiji je punomoćnik Nikola Božić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 2195/2019 od 26.12.2019. godine, na sednici održanoj 28.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 2195/2019 od 26.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 2195/2019 od 26.12.2019. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Vrbasu, presudom P 57/2019 od 02.10.2019. godine, odbio je tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tuženi da isplati tužiocima ponosob na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah iznose od po 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Obavezao je tužioce da naknade tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.
Viši sud u Somboru, presudom Gž 2195/2019 od 26.12.2019. godine, odbio je žalbu tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vrbasu P 57/2019 od 02.10.2019. godine. Odbio je zahteve tužilaca i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužilaca nije izuzetno dozvoljena.
Iz obrazloženja pobijane drugostepene presude između ostalog proizlazi da, kako je kod oštećenih, tužilaca, intenzivan strah bio kraćeg trajanja, pri čemu je kod njih u kraćem vremenskom periodu narušena psihička ravnoteža, da je pravilan zaključak prvostepenog suda da ne postoji osnov da se tužiocima dosudi pravična naknada za pretrpljeni strah u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, jer dužina i intenzitet pretrpljenog straha to ne opravdavaju.
U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 413. a u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 16.01.2019. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 150.000,00 dinara.
Kako se radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. stav 1. i 2. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti, u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Pored toga, kako je odrebom člana 467. ZPP propisano, da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, a ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tužilaca nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Odredbom člana 154. stav 1. ZPP, je propisano, da, sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.
Ceneći sve okolnosti u konkretnoj situaciji, troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404, 413, 479. stav 6. ZPP i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
