Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu stava prvog izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao presudu u pobijanom delu u smislu odredbi članova 403. stav 3. i 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tužilac ne konkretizuje relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka koje je učinio drugostepeni sud prilikom donošenja presude i koje su od uticaja na njenu zakonitost i pravilnost. Pošto je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu, revizijom se u smislu odrdbe člana 407. stav 2. ZPP ne može pobijati presuda zbog pogrešno i nepoptuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, kao investitor i organizator i tuženi, te njihova sada pokojna majka VV, kao suinvestitori – suvlasnici porodične stambene zgrade i sukorisnici parcele broj .. površine 409 m2, na kojoj je zgrada sagrađena u KO Užice, zaključili su 18.11.2009. godine predugovor, na kome su potpise overili pred sudom. Ovim predugovorom ugovarači su se obavezali da u roku od 10 dana od dana pribavljanja odobrenja za gradnju zaključe ugovor, radi zajedničke izgradnje objekta pod uslovima iz tog predugovora. Tužilac je preuzeo obavezu da o svom trošku izradi projekat za gradnju, zaključi ugovor o uređenju građevinskog zemljišta, pribavi odobrenje za gradnju, te snosi druge troškove za pribavljanje odobrenja i izgradnju nove savremene zgrade po sistemu „ključ u ruke“, a nakon toga obavi sve poslove u vezi sa tehničkim prijemom i pribavljanjem upotrebne dozvole za korišćenje stambenog objekta. Tuženi i njihova pokojna majka su preuzeli obavezu da overe odgovarajuće punomoćje na osnovu kog će tužilac, bez njihovog prisustva moći da za njihov račun pribavi potrebna odobrenja i saglasnosti za izgradnju, te je predviđeno da njima pripada ukupno 20% budućeg objekta koji će se izgraditi. Tužilac se obavezao da sa izgradnjom počne u roku od 15 dana od pribavljanja potvrde o prijemu dokumentacije za gradnju i da objekat završi u narednih 15 meseci, pri čemu se period od 01.12. do 28.02. ne računa u rok gradnje. U svrhu realizacije gradnje predviđeno je da suinvestitori na tužioca prenesu 4/5 dela svojine na objektu, odnosno korišćenja na parceli, kao i da svi troškovi koje oni budu imali povodom realizacije predugovora padaju na teret tužioca. Tuženi i njihova pokojna majka su tužiocu izdali overeno punomoćje da samostalno može da pribavlja svu potrebnu projektno-tehničku dokumentaciju. Nikada nakon toga nisu obavešteni da nedostaje njihova saglasnost za određenu radnju u svrhu realizacije predugovora. Nadalje, u svrhu ispunjenja predugovorom preuzetih obaveza tuženi i njihova pokojna majka su overenim ugovorom o poklonu od 21.12.2009. godine na tužioca preneli suvlasničku pripadnost 4/5 dela kuće, odnosno prava korišćenja na parceli. Po tužbi ovde tuženih, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Užicu od 06.07.2018. godine, utvrđeno je da je ugovor o poklonu ništav, zbog otpadanja osnova. Tužilac je na ime poreza na nasleđe i poklon platio 130.739,64 dinara, a za pribavljanje projektno- tehničke dokumentacije je izdvojio 676.136,00 dinara.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, kao i da je nepobijanim delom presude po zahtevu tužioca raskinut predugovor zaključen 18.11.2009. godine, nižestepeni sudovi odbijaju postavljeni tužbeni zahtev za naknadu štete i vraćanje stečenog bez osnova pozivom na odredbe članova 124., 45., 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni nižestepenih sudova, raskidom predugovora obe ugovorne strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze naknade štete. Ovu obavezu tuženi nemaju, pošto nisu skrivili raskid predugovora.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili zahtev za naknadu štete i isplatu stečenog bez osnova koji su posledica raskida predugovora.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26.); predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor (član 45. stav 1.); propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora (član 45. stav 2.); u dvostranim ugovorima, ako jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije šta drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete (član 124.); kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu (član 125. stav 1.); ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krvice (član 154. stav 1.); krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom (član 158.).

U konkretnom slučaju, razjašenjeno je da je predugovor koji je zaključen 18.11.2009. godine, na zahtev tužioca raskinut u ovoj parnici, koja je inicirana tužbom podnetom 25.10.2017. godine. Po predugovoru obaveza tužioca bila je da snosi sve troškove vezane za pribavljanje projektno-tehničke i pravne dokumentacije vezane za izgradnju stambene zgrade. Utvrđeno je da tužilac nije platio naknadu za komunalno opremanje, nije podnosio zahtev za izdavanje građevinske dozvole, niti podneo prijavu radova, na koji način je skrivio izostanak zaključenja ugovora o udruživanju radi zajedničke izgradnje objekta.

Odgovornost za štetu ceni se u svetlu opšteg pravila iz odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po kome obaveza naknade postoji ako je posledica skrivljene radnje štetnika. U smislu člana 158. tog zakona krivica postoji ako u konkretnim okolnostima radnje odstupaju od standarda razumnog i pažljivog ugovarača u pravnom odnosu zasnovanom voljom ugovarača. Imajući u vidu utvrđene propuste tužioca da preduzme radnje koje su uslov za zaključenje glavnog ugovora, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predugovor raskinut krivicom tužioca. Sledi da tuženi nemaju obavezu da tužiocu naknade materijalnu štetu – izgubljenu zaradu koju je trebao da ostvari realizacijom ugovora, pošto je izostanak zaključenja glavnog ugovora sam skrivio. Sporne izdatke, čiju isplatu zahteva tužilac je imao u izvršenju svoje obaveze preuzete po predugovoru, pa pošto je predugovor raskinut njegovom krivicom, a ova imovina nije prešla na bilo koji način u imovinu tuženih, tuženi nemaju obavezu da mu isplate tražene iznose po pravilima o sticanju bez osnova u smislu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima.

Činjenica da je po tužbi tuženih pravnosnažnom presudom od 06.07.2018. godine oglašen ništavim ugovor o poklonu 4/5 dela nepokretnosti tuženih zbog otpadanja osnova, u kontekstu utvrđenja da je ta parnica rezultat propusta tužioca da stvori uslove za zaključenje glavnog ugovora, suprotno navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost zaključka nižestepenih sudova da ne postoji pravni osnov po kome bi tuženi bili u obavezi da tužiocu isplate sporne naknade.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković