U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom. Zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija se ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 19.05.2008. godine zaključio preko punomoćnika ugovor o preuzimanju ispunjenja sa PD „Fia energy“ DOO Beograd i obavezao se da izmiri dug tog preduzeća, između ostalih i prema tuženom, na osnovu obaveza u vezi kupoprodaje udela po osnovu Ugovora o prenosu udela u privredno društvo „VRP company“ DOO Paraćin. Ugovor o preuzimanju ispunjenja u ime tužioca potpisao je tadašnji direktor VV, koji je bio jedini osnivač i vlasnik preduzeća „Fia energy“, i da se radilo o zloupotrebi prava od strane direktora tužioca, jer su njegova ovlašćenja kao direktora bila ograničena na zaključenje pravnih poslova čija ukupna mesečna vrednost ne prelazi 20.000 evra, odnosno 1.600.000,00 dinara u vreme zaključenja ugovora, a za zaključenje pravnih poslova čija vrednost je prelazila navedeni iznos bila je potrebna posebna saglasnost nadležnog organa tužioca. Ugovorom o prenosu udela od 19.05.2008. godine, koji je zaključen između „Fia energy“, sa tuženim, i dva bugarska državljanina, izvršen je prenos udela u preduzeće „VRP Company“ DOO Paraćin. Ugovor je overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu 19.05.2008. godine. Članom 1. ugovora navedeno je da su prenosioci osnivači i članovi društva „VRP Company“ DOO Paraćin i to GG, tuženi i preostala dva člana kao vlasnici sa po 25% udela društva, kao i da prenosioci nameravaju da na sticaoca prenesu ukupno 80% društva. Ugovorom je članom 1. tačka 1. predviđeno da je ukupna prodajna cena udela 800.000 evra, članom 4. tačka 2. navedeno je da za prodaju od 15% udela društva sticalac osnivaču društva GG isplaćuje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, tačkom 3. je određeno da će tuženom biti isplaćen iznos od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a tačkom 4. i tačkom 5. je bilo predviđeno da će preostala dva osnivača po tom osnovu primiti po 250.000 evra. Članom 4. tačka 6. ugovora predviđen je rok u kome je sticalac dužan da uplati prodajnu cenu za udeo svim prenosiocima. Ugovorom o pristupanju i istupanju osnivača i izmeni ugovora o osnivanju privrednog društva, zaključenim 03.12.2010. godine između „VRP Company“ DOO Paraćin i „Fia enegy“ DOO Beograd, GG, tuženog i dva bugarska državljanina, članom 3. je navedeno da ugovorne strane raskidaju Ugovor o prenosu udela od 19.05.2008. godine, i da se udeli plaćaju sticaocima, odnosno da tužilac svoj udeo od 80% ustupa ugovaračima, od čega po 15% udela tuženom i GG, a ostalim ugovaračima po 25% udela, na koji način tužilac istupa iz društva i prestaju mu osnivačka prava u „VRP Company“ DOO. Članom 4. ugovora navedeno je da tuženi kao osnivač istupa iz istog preduzeća i pristaje da sva osnivačka prava i svoj udeo od 15% prenese na ugovarača GG. Članom 5. istog ugovora predviđeno je da se tim ugovorom u celosti zamenjuje ugovor o osnivanju „VRP Company“ DOO od 19.05.2008. godine i svi odnosi među ugovaračima se uređuju na način predviđen ovim ugovorom. Pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P 3402/13 od 18.03.2014. godine, utvrđeno je da je ništav Ugovor o preuzimanju ispunjenja zaključen 19.05.2008. godine, što je tuženi „Fia enegy“ DOO Beograd u stečaju dužan da prizna i trpi. Iz nalaza i mišenja veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđeno je da tužilac u periodu od maja 2008. godine do novembra 2008. godine izvršio uplate na račun tuženog u ukupnom iznosu od 48.050.000,00 dinara, i to iznos od 8.050.000,00 dinara po osnovu ugovora o preuzimanja ispunjenja, 500.000,00 dinara po osnovu kratkoročnog kredita, 14.350.000,00 dinara na ime ostalih transfera, iznos od 24.150.000,00 dinara kao promet roba i usluga finalne potrošnje i 500.000,00 dinara kao transakcije po nalogu građana po ugovoru o kratkoročnom kreditu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca usvojen i tuženi obavezan da mu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 48.050.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Naime, pravnosnžanom presudom Privrednog suda u Beogradu je utvrđeno da je Ugovor o preuzimanju ispunjenja koji je zaključen između tužioca i „Fia enegy“ DOO ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, iz razloga što je ugovor zaključen uz prekoračenje ovlašćenja zastupnika tužioca, bez postojanja odluke nadležnog organa tužioca u vreme zaključenja predmetnog ugovora, kao ni naknadne odluke nadležnog organa. Članom 104. ZOO propisano je da je u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon šta drugo ne određuje. S obzirom da je utvrđeno da je ugovor o preuzimanju ispunjenja ništav, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tuženi u obavezi da tužiocu vrati novac koji je po tom osnovu primio, u smislu člana 210. stav 2. ZOO, a visina obaveze tuženog pravilno je utvrđena prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Budući da je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je u pobijanoj presudi pravilno primenjeno materijalno pravo, kao i da se u reviziji tuženog ne navodi u čemu se sastoji pogrešna primena materijalnog prava, revizija je odbijena kao neosnovana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić