Presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr 38/24 od 16.04.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke i dopunska presuda istog suda u stavu prvom izreke u pogledu visine dosuđene nematerijalne štete i u stavu drugom izreke, tako što je tužena obavezana da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrđene rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 997/22 od 08.06.2022. godine isplati 600 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2023. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, dok je tužbeni zahtev tužilje od dosuđenog iznosa od 600 evra do traženog iznosa od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti odbijen. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda Prr 476/22 od 28.04.2024. godine ostaje neizmenjena u stavu trećem izreke presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St 2/15, a povreda ovog prava tužilji je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 997/22 od 08.06.2022. godine. O pravu tužilje na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja drugostepeni sud je odlučio na osnovu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužilja revizijom ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim, visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja na primenu merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 22.11.2022. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.

Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužilje nedozvoljena. Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković